Srbadija

СВ. 3 И 4.

IX. Жзбор во|а, који ће непријатеља заваркавати, Избор овај није најлакши. Али се у толико може погодити, ако се воли изабрати кавгаџија и ј о г у н и ц а него велики рачунџија. Латур је 1796 по одласку Карловом на Журдана тако се проти Моро-у држао, да је овај дуго мислио, е је ту још главиа аустријска снага. А кад је Моро истину разабрао и Журдану у помоћ похитати хтио, Латур га је с леђа тако напрасно попао, да је Морб морао стати, да се брани. Морб је, истинабог, код Федерзе а потукао Латура до ноге, али чим га је пуштио, а Латур сакуни своју разбијену војску, пајури за њим и замећи опет кавгу слеђа. Тијем је начином Морб изгубио толико времена, да му је Карло могао пресјећи пут у Страсбург, X, Удешеље маршова. Добро удешени и изведени маршови су на.јпреча потреба стратегије, јер најбоље конбинације непомажу, ако одјељења нијесу кадра у одређени час на опрецјељено мјесто приспјети. За удешење маршова потребито је, да војвода зрело процјени и уважп земљиште на ком војује, комуникације, тегобе зла времена (жега, зима, сметови, бљузгавица), дух војске, стање ођеће, нарочито обуће, хране, муниције, ријечју сваке нотребе. Од побијене, гладне, уморне, голе и босе војске неможемо захтјевати, да толико простора за дан превали, као што би превалила побједопосиа, чила, сита и добро ођевена војска. Лоше изведени маршови су готова иогибија, то свједочи најбоље битка код Лицена 1813, у којој би, да су маршови били онако изведени, као што је Шарнхорст мислио, Наполеон морао бити до ноге побијен, а тако је он савезнике побио. Маршовн морају бититајниза непријатеља. 1848 год. прошао је Радецки са 48,000 војске на топомет из пред Пијемонтескијех лредњијех стража из Вероне у Мантову, ђе је два дана марширао, а Нијемонтези мислише, да је то само мало одјељење, док их Радецки код Куртатоне и Гојта непопаде. 1849. отишао је Радецки из Милана у Павију, да попадие Карла Алберта у десни бок са 60,000 војске, а Карло Алберто је * добио глас, да је Радецки побјегао из Милана к Верони. Први од овијех маршова био је тако удешен, да нико није знао зањ, него Радецкн п Хес. Војска је била рочена пред вече на преглед пред војводу, па кад је била на окупу, дана је заповјед аа марш. Други је бно удешен овако: Радецки је знао, да ће Талијани Карла Алберта о свему извјестити, на се крену с војском на источна врата из Милана прама Верони. У глуво доба ноћи, кад је већ пепријатељ чуо за дирекцију тога марша, окрену се Радецки на ј угозапад и освану изненада код Павије, па отолен хајд ■к Мортари и Новари. *) ") Јелачићева погибија код Хеђеша пропзишла је отуд, што су у главиом стану даи прије ларша код ручка сви напијали на погибију Перцелову идућег дапа, а Пердел сазна иамјеру, те позва Гијона и Кметија у помоћ, те пзбише бана. Тако је и Наполеона III. погибија код Седана проузрокована највише тијем, што су новине француске о маршу шалонске војске прама сјеверу писале прије, него што је започет био.

На маршовима неможе војока бити увјек на скупу, јер нема на једном путу никада довољно окола (логоришта) ни осталијех потреба, а притом би колопа била предугачка, па се неби могла за бој брзо разавити. Зато војска увјек у више колона маршира. Али колоне морају упоредо тако марширати, да их је војвода кадар за случај боја за времена сајединити. <( Растављени марширати, а саједиње ни се бити/ то је тајна наполеоновијех нобједа. XI. Обрана и нападање. (Ое&шпуе & (ЖепвГуе.) Чекати у обрани, знак је слабости, неспремности и невјештине. Чекање у обрани захтјева, да раштркамо снагу на више тачака, а да озаду држимо јаке резерве. Напротив нападање је знак снаге, спремности и вјештине. Ко кани напасти, тај си избере једну тачку, па удара свом снагом на њу. Међутијем има и другијех, рекао бих политичкијех узрока, који иначе спремну државу нуде у дефанзиву н. пр. Неутралне државе, Швајцарска и Белђија ће увјек бити у дефанзиви, док им ко од гарантни сила неприскочи у помоћ. ђекоје су државе у дефанзиви, чекајући док им се савезници спреме. У нросто династичнијем ратовима воли се ђекад дефанзива, јер офанзива троши много снаге осигуравајући етапе. Дефанзива хоће кратке а јаке међе прама непријатељу. Али рат народни, рат за ослобођење, рат Србије, односно српског народа с Турцима мора бити офанзаван. Србија је проти Турско.ј географично тако ситуирана, да се мора с три стране бранити. Сваки педаљ земље, што га душман притиспе, губитак је снаге. А што је још најважније, држећи се у обрани, пије кадра никада инсургирати хришћанскијех народа, нијо кадра у Босни организовати пи једног батаљона, ријечју, подобна је борцу, који само ударце одбија а неудара; нека противник увјек удара, вјера и Бог, један ће ударац погодити. Офанзива и само офанзива је кадра исправити оно, што по географском положају лоше сто.ји т. ј. базис операција. Да је Фриц Велики чекао своје противнике у дефанзиви неби било сад Хохенцолерскнјех царева; он је офанзивом своје протнвнике увјек претекао.") XII. Личноет војводе. Главни војвода мора бити за вријеме рата са свијем независан. Он мора слободно да располаже са свом сиагом земаљском и нико му несмије нити мрсити. Опомињем само на покојни бечки НоЉпе^вгаЉ, на уплив царева код Аустерлица и год. 1814. Велике су војводе морале увјек прекршити војени запт, да се опросте разнијех сплетака. Зато с.у већ у стара времена војводе били у нужди диктатори, а и у повија етају често сами цареви на чело војс.ке, Али сви цареви нијесу војводе, па ако то нијесу, а они често покваре. сав посао. *) Пруска је почетком владе Фрица велнког била држава од једно два милијуна душа, па је Фриц опет имао смејлости ратоваги проти Аустрији, Француекој, Русији Шведској и свој Њемачкој у исти мах.

Али цареви ако и нијесу војводе, а они држе у рукама својима све државне нити, па су кадрп располагати слободније са свима средствами, него што би то један, од цара и министара зависећи војвода кадар био. Земље господар нека стане лично —• ако није искусан, а то бар привидно на чело војске, а војску нека води искусан војвода, којм ће у име цара и влади и млађијем војводами заповједати. Оно стереотипно Молтке—ово: 8ете МајеаШ! Тзе&Меп било је мотор, који је једнако дјејствовао и на краљевиће, војводе и министре; а сви знамо, да је Молтке и од старог Вилима независан био, и да му је само готов посао јављао. Ако већ земље господар неће сам на чело, а он мора једног војводу учинити: ђенералисимом (Сердар-екрем) са прерогативами политичнијем, административнијем и војенијем па ратишту. Војводина личиост мора бити као каков чар и војсци и земљи, он мора умјетп да масе електризира, мора да зна разговјетно и у кратко заповједати, а његову особност спјевао је наш славни пјесник Јовап Суботић у своме Ј у р и ш п ћ - Н и к о л и овако : — -— Нећу те молити Да ми главу и живот сачуваш; Само т' молим укрјепи ми душу, Да немонем кад на мене нропаст, Са ужасним чељустима зине, Да ми с' крута воља несломије Кад несрећу око себе видим, Да ми бистро око нешшркне, Кад ме пламен, дим и крв обдије, Да ми с' мисли у пави несмуте, Кад с' узруши стјење и камење. Нек погинем — хоћу да погинем, А ј нек паднем као јунак славно Чист и сјајан к'о то твоје сунце Што се дању сплавог неба сија. СИНИША. НАГОДНО СУЈЕВЈВРИЈЕ и.тп врачање, слутња и баЈање, Скупио и описао ВУК ВРЧЕВИћ. ДИО ДРУГИ. ВЈбРИДВА И ЖЕНИДБА. Познато је, да се наш прости народ ие жени толико из правог амора као други просвештени народи, колико из обичаја, а главна је сврха та, да имају порода. Отац впјера н жени сина од куда и кад он -— отац — оће, ато неки ожене сина раније а неки доцнпје; први ако је поудао шћери, па му је кућа остала ннокосна без женски глава, а последни чека док му се удадбепице шћери поудавају, јер кажу: <( нека јошт причека, кућа мн је задружна/ Познато је и то, да свуда по народу милије је нешто оцу и матери, да им се роди мушко но женско, али у нашему, кад мул: и жена немају порода, а особито мушкога, сматрају за неку божју каштигу; да их је сустигла нечија клетва, нли да их је неко мађијама зачарао, па зато много народ чарује како бп ђеце могаи имати, а особито више мушки него жеиски, зато треба знати, да