Srbadija

св.

И 4.

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

49

пожаловање многи рекну: <( Богме се виђаше да није за ови свијет био рођен но за они/ а други ће одговорити: <( Ка оно ти, што је Бог за себе стварао/ 33. Кад ко туђин пита мајку: <{ Колико ђеце имаш ? }> никад неће да каже управ колико, но вазда: двоје троје, троје четЕоро, четворо петоро/ а вазда ће наставити: <( Богу на аманет, или: докле Бог оће,* или: <( у руке божје. Ј> 34. Кад мајка чује да јој ко у комшилуку куне дијете, вазда полако у себи рече: <( Колико си га родила, толико га и уклела, да Бог даР 35. Док мајка доји дијете, да би иеко неотицепред њом споменуо жабу али змију, одма потегне оно дијете мало за ухо десно, иа за лијево, и штукне усницама, које се не може описати. *) 36. Ако се ко зачуди нехотице гојноме ђетету, а не настави обичну ријеч: (< да пије урокР свака ће му мајкаиједко одговорити: (< зачудио ее да Бог да! што довече вечерао! или: очнсти се, ти на нос/ 37. Кад какг.а стара Жепа случајно ио крај ђетета прође, а дијете је гојно, или га мајка нронесе покрај какве бабе, вазда пошто прође учини њоке, рогове, виле, **") и пљунувши про рогова рекне: <( Колико га стара гриво ти родила, толико му и наудила.-* Зато јер се бојп да му не би ' паудила. 38. У Херцеговини Турци и раја пришију мушкоме ђетету при капи на врх главе реп од зеца или од јазавца, да га не би ко урекао. 39. Кад ђетету не изнђу спредњи зубићи, као што би већ вријеме било, добаве зуб од вукаг, те му шњим за три јутра прије сунца дееие трљају, говорећи: <( Излазте вучићи, вук вае зове. 8 *) У предговору >мје књиге „Народне приповијетке" печатана у Биограду 1867, оиисао саи неколико гласова, који се не могу пикако пером описати, као што народ обичава. Ово штуцаље, скупе се уснице и потегне у се што мајвижс може. **) Пружи два нрста, ка?кипут и мали, а два у сријсди стиспи као и палац.

40. Дијете које споро иде на ногама, и не може да трчи као друга ђеца, него се у ходу прегиба с десне на лијеву, пређеду му крштено име н зову га: ж Стојко, ^ те му ово име док је гоћ жив остане. 41. Кад дијете од сисе од нешта стрекне у колијевци или у наручје материно, вазда га мајка потегпе за оба уха и штукне с усницама (као што сам казао под 35), те рекне: <( Бог ми с тобом и анђели божи! страх на улици, а ти живио мајци/

ШВАЈЦАРСКА СЕЉАЧКА КУћА ИВНУТРА. 42. ђеци никад не давају, да од бравјега репа једу, зато да брже расту, и да би високи били. ДИО ЧЕТВРТИ. СјЛјУТЊА. Под овим именом много, као што ће се виђети, има пародњег басповјерја, које по виђеној ствари народ вели : <( то слути на добро, а ово на зло, ово значи да ће овако бити, а оно онако/ као што ћемо виђети да код сва три овдашња народа данас живи. Ево тијех слутња.

1. Кад се мачка умива (ближући ногу па тере од очију до носа) каже се у народу: брзо ће киша. 2. Кад кокот у невријеме зачести пјевати, знак је да ће промијенити вријеме, т. ј. ако је кишљиво, ведро ће бити, а ако је ведрпна, киша ће. 3. Кад лијево уво запјева*), елути, да у брзо чути од некуда весели глас. 5. Кад засврби лијеви длап од руке, слути, да ћеш од некуда брзо пара потећи, а ако десни, даваћеш некоме. **) 6. Кад се коме штукће,веле: <( неко ме спомиње/ али не знајући ко и што о њему збори, вазда настави: <( Бог с добријем !* и почне нагађати по именице оне, што од прилике мисли да о њему збори, и на чије му име престане штукавица, мисли да га је они спомињао. 7. Кад запјева главња у ватри, слути, да ће она кућа од некуда брзо добпти некакав весели глас. 8. А ако нешто у ватри пукне, па да неби слутило на какво зло оној кући, ваља рећи: <( злотвору срце® т. ј. пукло. 9. Кад се што у кући сломије, ваља рећи: <( све зло глњим, 9 јер иначе слутило би некаквој много већој штети оне куће, а особито мушкој глави. 10. Ако свој али нечи ту|и кучак ноћу завпјева пред кућом, слути, да ће неко из оне куће или из комшилуки до брза умријети; заго свак, ко чује пса кад завијева, ваља да рече: <( Искобио да Бог да своју главу Р 11. Кад ђеца копају рупицу у земљи или у пијеску, слуте, да ће негђе у комшилуку до брза неко умријети; а ако граде од крпца налик ђетета, веле, да ће до који дан некаква жена у комшилуку родити.

*) Горски вијенац на стр. 36. кнез Роган : Лијево ми ухо сад запоја, Ја се надам веселоме гласу. **) Горски вијенац : на странп 31. Вук Раслабчевић : Како су ме длани засврбили, Да се хоће ко ђе посвадити, Бисмо глобе големо узели.