Srbadija

12. Кад кучак али мачка крха на грлу, слутијакој болести некоме у кући, зато треба рећи: <; своју главу изкрхао, а мојој кући не дослутио/ 13. Ако се појаве мишеви у кући, внше но икад, слуте оној кући некаквој големој сиромаштини, или назадак у земљи и у ајвану. 14. Кад гавранови по ваздуху про обичаја облијећу и грачу'"), значи да ће негђе брзо великог крвопролића бити; а ово потврђује и владика црногорски. 15. На чијој кући запјева нотљо ћук или јеина, слути да ће до мало дана неко од оне куће умријети, зато сва она кутња чељад кад чују, ваља да реку: <; колико нашу чељад видио, толико им и дослутио.® 16. Кад кога засврби нос, слути да ће се опити они дан, или с 1 иеким поинатити. 17. Ако чојек нехотице обуче у јутро нешто од аљина снаопака, зпак је да ће се 01ш дан с неким побити али опити. 18. Кад се коме на језик испењс јаштернца каже: ^некакав душманип за мном/ лаже. или нешто зло говори. 19. Ако чојеку заигра десно око слути добру, а ако лијево, чува се они дап да му се не би чесово зло догодило , или да га не би ко нешто преварио. 20. Кад коме случајно пане залогај из уста, каже: неко ме од моји мили жели виђети или нољубити. 21. Кад прасе купи у зубима сламу и носи је на ложник, слути ону ноћ снијегу. 22. Кад коме дође да уздахне, а он није хтио, нити зна зашто је уздахнуо, каже: <( неко ми из комшилука мами чељад. ;> 23. Кад коме дође да се нечему много смије, више него обично, слути да ће до мало дана за неким плакати, па треба вазда да рекне: <( Боже ми дај спрама добру/ 24. Кад се у кући случајно пролије вино, слути цекаквоме ненадпоме и брзоме весељу оне куће, ма ако се зејитин (уље) по чем проспе, са свим противно. 25. Кад коме улети муха у нос или у око, каже: (< брзо ће ме нечесова голема штета наћи }> ***). 26. Кад се земља тресе, иарод вели, да је Бог нешто иједко на земљу погледао, па да је од његова страха задрмала, зато свак рече: Свет, свет, Бог наш. 27. Кад коме изиду бољетице на горњој или доњо.ј усници, значи да .је нешто изио од онога, што је мачка гризла, и ову болест ^трупац* о којој сам казао. 28. Ако кокош запоје, слути коб мушким главама оне куће, зато је треба одма заклати и појести, а перушине јој на ватру сажећи.

*) Горски вијенац, на страни 36. Томаш Мартиновић : Гавранови грачу и бију се, Цијене ће брзо меса бити. **) Доситеј у книзи „Савјети здраваго разума" ово је казао о попу Мауку, па кад су му рекли : А ти попе не пиј кад знаш да ћеш се опитн," одговорио им је: „не ућерах ја мој нос у лаж." ***) Горски вијенац на страни 31. казао је Обрад : Улеће ми једна мува у нос, ТПтета ће ме нечесова паћи.

а. илустрован лист за забаву и 29. Кад двојица у друштву у један мах зијехну, значи, да један другом све зна што мисли. 30. Кад ко што оће да каже, па му на једап пут с ума нође, оно што је хтио рећи, знак јо да је истину хтио казати, а не лаж, па сваки каже: <( побјеже ми и истина с' ума, а Бог је истина/ 31. Кад ко што прича, а у то зазвони звопо, свак мисли да је оно истину приповиједао (макар и бпла лаж), п они те приповиједа вазда рече: <{ А Бог истина/ 32. Кад се у чаши вина, ракије, или у филџану кафе види на сриједи макар мало пјене, кажу: <( ево цвијета по средини, опет ћемо брзо заједно нити/ 33. Кад какав занатлија ради свој посао, а неколицина гледају, па му се нешто поквари или сломије, кагке да је неко од гледаоца злију очи. 34. Кад ударе страши и вјетрови с' кишом (олуја), знак је да се неЛје у ону околину ко . . ле родило и удавило. 35. Кад дућанџија нешто некоме на мјеру продава, као н. п. брашпа, кафе, шећера и т. д., па од прве пегоди колико они тражи, без да је одасуо, или присуо, знак је да обојица право мисле. 36. Кад чојек на пречац умре, без да је нимало боловао, знак је, да је био вједогоња, па у вјетру ону ноћ погинуо бијући се с' вједогоњама удаљени народа. 37. Коме се мрцу отворе очи доклен је у кући, слути да ће за њим онет на брзо неко из куће умријети. 38. Кад се крух испод сача (саксије) или из пећи извади, па се по њему виде неке пуклотине као на змију, слути да ће домаћин кутњи брзо негђе путовати на далеко. ДИО ГТЕТИ. СјУТјУ ^а, Нод овим именом нашао сам најприличпије уврстити мноштво следећи басновјерија, зато што она спадају на под оно вјеровање, које свак не зна у народу зашто, као н. п. то ваља или не ваља ? или: грехота је то и то учинити, то и то рећи? пего су ми многи одговорили, на моје питање: ма зашто не ваља? али: зашто ваља? <( Сутука је/ као што ће се код многи овим сутукама виђети, а при многим казати ћу зашто и чему, колико сам у народу чуо. 1. Не ваља своје нокте ни косе с' главе бацити на једно мјесто скупљене, него нокте разбацати там'амо, или их на огњу спржити, а косу с' главе уз вис бацити, да је вјетар разнесе. Чини ми се зато, да не би једно или друго вјештице нашле па ономе чељадету нешто наудиле. 2. При трпези не ваља наслонити главу на руку, јер кажу да слути нечесовој невољи, или потреби оне куће. 3. Хљеб или био цио, или се па комаде раздробио, не ваља никад да је му је горња кора изврнута на трпезу, јер би слутило назадку оне куће. 4. Не ваља убити кукавицу зато, што народ вели да је оно сестра Лазарева, па да

поуку. св. з. и 4.

је Бог у кукавицу претворио, које и владика црнагорски ово потврђује. *) 5. Не ваља пчели рећи: (< кренала је/ него умрла је, зато што ' оне праве восак, који гори по црквама и пред иконама. 6. Грехота је чепати или пријећи преко гроба ђе је чељаде уконано, но га треба кад идеш заоколити. 7. Грехота је понијети тиће из гњијезда, или мале голубове заклати, јер отац и мати кад их у гњијезду ненађу, цијучу и у они цијук куну онога, ко им тиће полно. 8. Грехота је заклати јагње прије ђурђевадне, јер овца до подна за њим блеји, а од подна нити пасе ни прежива, но све уздише п куне. Кажу да овци они дан, кад јој се јагње закоље, саме еузе из очију падају. 9. Не ваља да смет преноћи у кући, јер веле да се около њега зле душе окупљају п по њему ноћу нешто раде. 10. Доклен су мушке главе у кући, ие ваља да женска кућу мете, јер да би наступио на смет, или га она такнула метлом, све би му се ђевојке за 10. година рађале, а ни једно мушко дијете. 11. Кад жена снује предиво, не ваља нико мушки да преко снове пређе, да му се не рађају ђевојке, а ако би случајно прешао, ваља да се опет поврати. 12. Нико никоме не ваља да преко оружја пређе, а особито преко дугачке пушке, но треба да се опет натраг новрати. Ово је казао и владика црногорски кроз уста Вукоте Мрваљевића: '"'*) Не прелаз ми преко пушке Бајко! Но се опет нреко ње поврати. 13. Кад ко оће да му вук не ускочи у тор н не понесе овцу, ваља да на тору набије о коцу вучју или међедову главу. 14. Пошто се умрачи и ужди свијећа, не ваља да се пико у кући према зрцалу огледа, јер би себе искобио. 15. Кад се с' једном руком диже котао с ватре, ваља одма да другом руком приватп комостре, да се не љуљају. 16. Кад се у вече запреће ватра, ваља са запретом учинити по врх пепела крст, да се около пенељака не сакупљају зле душе. 17. Која жена оће, да јој се излеже више пилица но кокотића, ваља да кокош належе у оне дане, који спадају на женски род, а јаја да буду налик. 18. Ко жели да му се ноћу не снијева нешто страшиво, о којему се говорило ону вече на сијело, ваља да одма у себи рече: <( снијева ће ми се ноћас/ 19. Пошто се умрачи не ваља нико да зазвиукне у кући, зато што веле да се звијуком вабе зле душе. 20. Не ваља се никад с 1 никим љубити преко кутњег прага, но пред кућом или пошто уљезе у кућу. 21. Кад ко коме дође у кућу, ваља да мало шједне, ако ће и по минута, иначе рећи ће му кутњи домаћин али домаћица: <( шједи па бешједи, у злотвора се не шјело/ *) Горски вијеиац па стр. 7. Немој, Драшко, тако ти живота ! Не ваља се бити кукавица , Али не знаш, рђа те не била! Да су оно сестре Лазареве. **) Горски вијенац, на страни 36.