Srbadija

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

СВ. 3 И 4.

главњу с' ватре, па веле, да ће одма град ирестанути падати. 64. Кад ко креше, па одма не оће да ушјека ватру привати, треба споменути каквога млада момка, или ђевојку, па веле, кад се на младо чељаде нампјени, одма ће ватра приватити. 65. Планинка кад у што пресипље варенику, из шкипа у којему .је музла млијеко, не ваља да све оциједи, по да остане колико по чаше, да не би искобила домаће краве, овце и козе. 66. Не ваља у кући кокота држати пошто му се наврши пета година, јер веле, да после постане шјеновит и злокобан за ону кућу. 67. Кад се први пуг мачка окоти, не ваља оие мачиће у кући држати, но свију у воду бацати. Не зпам зашто, већ зато, што у Вукове пословице има: први се мачићи у воду бацају. 68. Не ваља никад крух зубима гристи, но прстима штрбати колико је потреба за сваки залогај, јер веле, да би неко други угризак зубима прифатио, морао би се с'оним првим нешто грдно загризао и у омрази живио. Нико ово боље не пази као овдашњи Турци. 69. Никад не ваља нијекати, т. ј. говорити: ^немам/ него: <( даће Бог да ми се намјерило/ или (< имам што је Бог дао/ а да би се коме омакло и рекао: ||,немам|| одма ће му неко његов рећи: € пе говори, нијеку камиР 70. Кога мора притиска, нека у вече пошто леже става за вратима од куће метлу наопако, па га неће ону ноћ мора давити, или: 71. Ваља да мушки кад у вече леже да пребаци пре себе пас, с којим се паше, и да уза се носи рена. *) 72. На бијеле покладе вече не ваља да ни једно јаје у кући преноћи, него да се макар како поједу, да не би заостао који на чисти понеђелник. 7 3. Кад ко што каже, да би се то и то могло злога селу или комшилуку догодити, вазда ће му неко рећи: <( Тици злокобници кљун одпануо, а Бог је не чуо? 74. Ножице (у Херцеговини ^маказе®) не ваља никад расколљеие оставити, но вазда скопљеие, зашто би остануле палик крста, па би се на около њи зле душе окупљале и онај кући наудиле. 75. Не ваља никад казати на питање: колико имаш крупне и ситне стоке ? него вазда мање, н. п. Један стотињак мало повише док Бог хоће/ а то да се не би они, те пита, зачудио и наудио. 7 6. Ко пати од злију очи, н. п. ко је млад и угледан, ваља да вазда носи уза се цвијећа повратича и милодуха. 77. Кад ко нехотице спомене у друштву ђавола, сваки ће се прекрстити и про лијевога рамена пљунути **) говорећи, у Бо*) Горски вијенац, на 48. казао је еердар Јанко о мори: А мени је она додијала, Свагда носим рена уза себе, И трнову драчу у обтоку, Али од ље ништа боље није, Но пас пружит озгор сврх аљина. ") Код сва трп народа мпсле, да свакоме чељадету стоји невидвми аи1)ео на десно раме, а па лијево не чисти паклељак — ђаво.

ки, <( да га анатема тамоР у Црној Гори: <( далеко му од нас кућа/ а у Херцеговини (< на летос га билоР 7 8. У којој кући нема нож црногорац, мач вуковац и чарак ђурковац да оној кући не могу зле душе наудити. 7 9. Пљева (кад се вије бијело жито) ие ваља да на гувно преноћи, зато што се ноћу по оној нљеви зле душе играју. 80. Не ваља у тројицу простирати постељу, али трне.зу с 1 које се мисли јести, да се не кобе мушка чељад у кући. 81. Шједећи или чучећи не ваља се умивати, но с' нога, а опи који носинље да три пута успе воду да пере рука, а три три пут у скупљеним рукама да умије образ, а никако ни више ни мање. 82. Кад чојек чојека, на правди божјој, у.бије, ваља да, кад почне бјежати, баци нешто од своји аљииа на оно мјесто, од куда га је убио, н. п. мало опуте с' опанка или од чарапе, од докољенице, — веле — да би га смела она праведна крв и не би знао бјежати с' онога мјеста. 83. Кад ко оће да од некуда донесе малу или велику мачку, па да би му се припитомила и да мише ловила, ваља да је стави у врећу, па од куће из које је изнесе до његове с' никим да ни једне ријечи не проговори, а кад је доиесе ваља да ш'њом три пута на окало куће прође. 84. Они дан кад је мијена не ваља ништа нретенога прати, јер би се све аљине саме собом мијениле, т. ј. изјеле, и прије времена иодерале. 85. Не ваља умивати ни руке, а камо ли образ с' оном водом, с' којом се неко умивао, јер 6и једно на друго веома омрзнуло и не би се за дуго опет љубили. 86. Никакав конац, или какву му драго стару крпу, кад ко на путу нађе, не ваља да на њу ни ногом стане, то ли мање да У руку узме, зато што једно или друго може бити од зле душе зама^иано. 87. Кад ко нешто од аљина или пређу масти — бојадише, треба да оно јутро некоме у сусједству нешто иовога лажио каже, на ако му они за истинито вјерова, боја ће што се најфиније може уфатити'"'). 88. Чојек кад ноћу у сну виче или јечи, муми или зубима шкрипи, не ваља га пробудити, ни ничим такнути, јер веле, да се оно бије с' другим вједогоњама, па да би га ко пробудио, опи би исти час мртав остануо. 89. Од урезника (они конац од постава на стативама, кад се ткање доврши па се после одкину) не ваља ништа ни окрпити ни сашити. **) 90. У четири марчаиа петка не ваља ништа од главни кутњи посала започињати, као н. пр. нешто куповати или продавити, градити, вијерати сипа или шћер и т. д. јер су сва четири дана несретња, јер народ вели, да се у један од марчани петака разапео Исус Христос. 91. Кад се надму страшни вјетрови, *) Кад ко у друштву каже нешто, што пије за вјеровање, многи кажу му „али нешто мастиш ?" ") Вук у Рјечнику под имеурезпик. стр. 786. Мајка сииа свога шјетовала, Да се чу г ва и да се учува Од ујамка и од у.резника.

мисли се, да се оно вједогоње између себе бију, па свак у кући ваља да у себи рече: <( мини вуче, не учини ми зла. ;> 92. ђе кучак ногама гребе, свуда се у народу оно мјесто зове (< сугреб, >} па нањ не ваља никако наступити, јер веле, да може иекакву велику болест у животу, или помаму у глави добити. 93. Ко од главе пати, ваља да за четрдесет јутара чарапу и опанак на лијеву ногу па на десну. 94. Кад ко купи великога кокота, па да би се оиој кући приљубио и не побјегао, ваља га три пута около комостара окренути, па неће побјећи. 95. Кад умре чојек, за којега се мисли да је био вједогоња, или жена, да је била вјештица, ваља му ножем цриије кора подкинути петне жиле, и оне испод кољена, да не би из гроба дома долазио и људ'ма зло чинио. 96. Дућанџија кад у јутро најпрву пару уфати, вазда ваља да рече, ономе што је купио : (< 0д тебе сефта, а од Бога хајер и б&рићет/ а у Боки и у Црној Гори: <; руком ручио, а срцем веселио/ Зато да би оии дан доста новаца од дућанске робе пазарио. 97. Никакав дућапџија неће никоме у вересију дати прије него се ручи за готове паре, него му вазда рече: <( поврати се до мало, пијесам се јошт ручио, иначе би слабо они дан пазарио/ 98. Кад ко болује, а не зна се од шта, ваља му дати у јутру па ште срца да пије од неначете воде, која се прије сунца у кућу унијела. 99. Кад чојек ноћу сам нутује, па да му се не би у мраку нешго иривиђело (овамо веле: призрило), ваља да уза се носи чибук од црнога трна, од које га веле да бјеже зле душе. 100. Вратило, кад на њему нема основе или постава, ваља га обмотати с' црвеном неопреденом свилом, да не би вјештице на њему јахале. *'"') 101. Кад се у кући нешто спомепе вјештица, не ваља је по именице споменути, него ^окамењеница* т. ј. да се тамо она окамени. 102. Кога пас увједе, вал>а да од онога пса длаке добави, па да је на рану привија, и сваки пут кадје привије ваља: <( Који ме пас увио, тај ме и излијечио/ 103. Кад ирестаро чељаде у кући умре, па кад га изнесу из куће, ваља за њим бацити на комење какав лонац земљани стари, и рећи: (< све зло с' тобом* за то, дане би ко млади за њим брзо умр'о. 104. Ако се дијете роди у крвавој кошуљици, ако је мушко, да ие буде једогоња, а женско, да не буде вјештица, треба кошуљицу спржити на ватру. *) Горски вијенац на стр. 32. Вук Мандушић: Бјеше ми се снаха помамила, Вез путах је ништа одржати ! Отвора јој књиге па пророке, Неки каже : на сугреб је стала, Неки каже: сплеле је мађије. **) Горска вијепац, страна 88. Баба вјештица : Купимо се на мједено гувно, • Нико пе зна до нас ђе је оно, На вратила о марчу јашемо !