Srbadija

СВ. з. И 4.

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

61

22. Кад гост у чију му драго кућу дође, па му изнесу да руча или вечера, не ваља пикад да све једо, а особито крух, поједе, макар се и гладан дигао, но да мало трпези остави, па кад се прекрсти, ваља да вазда рече: (< Бог да нрости! Бог данамири! Бог да да берићетР 23. Саџак (у Хердеговини, а у Црној Гори: ^троног*, а у Боки: ^трпијељи 8 ) не ваља никад да остане преврнут ногама на више, јер веле да бн се около њега играле ноћу зле душе. 24. Која мајка или отац жели да им ђеца до дубоке етарости живе, вазда им треба да им донесу панаије (кољива), која се једе нред црквом за душу нрестара чојека лли жене. 25. Кад ко полази боника н нађе га веома болесна, ваља да му рече: <( пи, пи, ни! то није твоје но душманско; то је ништа! нанала мува на међеда. ;> 26. Ко ласицу у кући види, никад јој не ваља ништа ружно ни помислити, а камо ли рећи, него кротко и лијепо: <( 1оја лијепа невјестице! на нуту ти срећа, наше кутње мишеве половнла, а нашим аљинама не наудила/ Зато што народ каже да она мишеве лови, и да бн све аљане у кући зубима иетригла, кад би јој се што ружно рекло. 27. Не ваља да жена прође с' десне но с лијеве стране свакога чојека, кад га у путу срете, и ако у путу преде, треба да извади иза појаса куђељу и да је од чојека за леђама сакрије. 28. Гост не ваља да по ручку или вечери савије свој ручник с' којим се чистио, него да га на трпези остави не савита, јер веле, да би то слутило да неће више у оној кући јести. 29. Кад неко од куће посинље гостима после ручка да се умивају, не ваља му никад дати сапун из рука у руку, него му га етавити у они леђен, из којега се умива, а то зато (чини ми се) да не губн долазак п љубав између гостију и оне куће. 30. Коме остане у чаши вииа али ракије кад није, они те пнће точи ваља, кад другоме дава да пије, припупи чашу, зато да се она двојица не би до брзо завадили и побили. 31. Која вода случајно прецоћи нред кућу, не ваља инко да од ње пије, него је ваља просути на буниште, зато да не буду почем пиле од оне воде зле душе. 32. Не ваља остављати у вече суде не опране, јер веле да ноћу долазе- около њи зле душе, те суде лижу и могу отровати кутњу чељад. 33. Не ваља се ннкад у петак смијати про обичаја, јер би морао од нечега у неђељу плакати, илн сав дан зловољан бити. 34. Саксија (сач иепод којега се крух пече) не ваља никад да стоји на огњиште, пошто се испод њега крух извади, него приелонити 1-а подаље мало од огњишта. 35. Пе ваља никад кућу мести к' вечеру, пошто се сунце смири, да не удари назадак у кутњу чељад. 36. Кад дијете тражн од матере плачући да му јошт нешто од јела дадне, као н. п. круха, сира, меса, и т. д. не ваља никад

да мумајкарече: <( доста ти је, ;> него (< добро ти је то.® 37. Кад чојек негђе нотно путује, не ваља никад да се за собом окреће, јер му се може нецто чудиовато привиђети и страшиво, а особито какво чељаде или четвероножно живинче, које он није никад прије ни чуо ни впдио. 38. Кад жена прига у тави (просуљи) приганице — прикле — уштипке — не ваља од нрве таве нико да узме и поједе, зато, веле, да приганице не пију собом много уља. 39. Кад ко закоље брава, говече, кокош н т. д. па се за дуго конрца и мучи заклано живинче, каже се ономе те је заклао (( тешке си руке, а а коме одма умре (( лаке ли си руке, благо тобе! }> 40. Кад ко гради нову кућу, ваља, прије него је покрије, да на врх једне ластовице кутње закоље овна или кокота, за да она крв низ дувар тече, зато веле да би она кућа задружна била мушки глава. 41. Кад ко сијече прастари дуб, о којему се нико међ живим не спомиње кад је узрастао,*) донесе кокота, те му шјекиром осијече главу при дубу, зато што народ вели да може бити дуб шјеновит т. ј. да су на њему долијећале и одлијећале зле душе, као н. п. вједогоње. вјештице, вукодлаци, цини и диви '"*). 42. Не ваља никад ни за каквом трпезом да шједе 13-ро чељади, него вазда намјесте 14-га или тринајсетога дигну, зато што народ вели, да би ови тринајести био Јуда, као на тајну вече. 43. Не ваља иикога да сунце затече неумивена, јер народ каже да ће му осам дана битн заособце назадак, а друге осам у залуду рздио. 44. Кад ко себи купи нове опанке, оиу длаку ш'њих саструже, неће је никад бацити, но је сву скупи, па у вече стави врх ње шјекиру или мотику до у јутро, да би му онанци тврди као оно гвожђе били. 45. Греота је ономе те не ради у пољу, више од два пута на дан јести, јер веле: (( ко један пут на дан једе, то је ангелски; ко два пута, то је човечки, а три пута свињски или скоцки/ 46. Кад ко у чијој кући попије све до капи чашу вина али ракије, изврне чашу с' дном на више говорећи: <( колико је у овој чаши остало пића, онолико ти зла у кући. * 47. Миломе пријатељу не ваља никад пружити пунану чашу лијевом руком, но вазда дееном, јер кажу да би му одма наудило. 48. Кад женска мушкоме нешто пришива на њему, ваља да они мушки држи нешто зелено у зубима, све докле му она пришије или окрпи, зато. веле, да му се не би ђевојке рађале. 49. Ко у прољеће види најпрве ждраљеве, ваља да два три пут завиче колико јаче може: Упоред ждраљеви као моји зубови, зато да се не би помели, а велики је гри-

*) Пок. Вук ово исто потврђује у књизи : Жибот и обичаји народа српскога, иа страии 236. **) Спозгањем се у мојој младости. даје мој ујак, Стево Јолов Поповнћ из Рисна, пошјекао овакови једао дуб близу наше куНе, и да је после пет дана умр'о, па сам од моје пак. натере чуо, ђе у плачу гокораше, да је бчо дуб. шјеновит.

јех да бикозавикао: (< у решето ждраљеви! 8 јер би се, веле, помутили и нрави пут изгубили'"). 50. Ако ноћу улети у кући какав му драго лепир, и облијеће на около свијеће, ваља га уфатити и на свијећу му крила спржити, зато што се мисли да је оно вјештица, па да се у лептир претворила. 61. Кад жена мијееи крух, треба да добро ножем оструже наћве, у којима је крух утирала, да при њима не остане ни знака од тијеста, зато што веле, могле би се зле душе около онога тијеста ноћу сакупљати. 52. Кад ко најпрви зуб клијештима извади, ваља да га он исти преко своје куће баци, па да рече: <( све зло с' тобом! ти преко куће, а сви остали (зубова) у кући,® па веле, да га неће више други никад забсљети. 53. Кога боли грло, треба да једноме, најстаријему од куће, каже у три пута заособце: (< боли ме грло/ а ови да му сваки пут одговори: <( то није твоје ни моје, но нек се утопи сред дубоке воде.* 54. Кад ее кутњи домаћин, или неко други од куће, нешто боји, да му се злога не догоди, и рече: <( бојим се, да ми се то или то ие догоди/ треба да му неко од кући одговори: (< за језик се увио/ или: (< злој тици кљуп одпаиуо, не слути злу,® веле, кад се овако рече, да се не може оно зло догодити, а иначе да би. 55. Кад ко оће да запрета јаје у ватри, па да му не би пукнуло и просуло се, ваља га дланимичке прекрстити, пошто га запреће, и да рече: <( Свети Петар јаје пече, ако пуче не истече/ 56. Преко кутњега прага не ваља нико никоме да д^, ни да што од кога прими, но У кући или пред кућом. 57. Кад ко коме чашом вина али ракије напија, ваља да све у кап попије, иначе кобио би здравље и напредак онога, те му је чашом наздравио. 58. Која крава има голема вимена и доота млијека дава, па да је не би ко урекао, ваља јој привезати при китици од репа црвене не запредене свиле, или нри десној ноги. 59. Кад је гојно и нанредно теле или ждријебе, које иде за матером, ваља му привезати, о ужету около врата, крњу дрвену кашику, да га али очи не би урекле. 60. Кад најприје пилица понесе јаје, сва кутња чељад, док је оно вруће, помажу ш'њим очи, зато, веле, да их не би очи забољеле. 61. Кад ко прода коња, не ваља да му прода и улар с' коња, јер би, веле, искобио домаће кобиле и ждребад. 62. Кад ко поједе печено или варено јаје, ваља да ону љуску добро руком сможди, јер се каже, да у љусци вјештице се превозе с' једне стране на другу. Ово је потврдио и владика црногорски *'"). 63. Кад почне падати силни град с кишом, треба бацити пред вратима од куће

*) Спомињем се у моје ђетинство да сам и прво и потоње викао, али ме пок. матер за последње ружнла и клела. **) Горски вијепац на страни 88. Баба казала: Возимо се на сребрна весла, Лађа нам је кора, од јајета !