Srbadija

54

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВЛН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И

ИОУКУ.

СВ. 8 И 4.

105. Не каља никад никога, а особито малу ђецу за врат љубити, да не буде опаки и не миле нарави. 106. Кад ко изненада приспије у нечију кућу на ручак али на вечеру, знак је да је сретни но паметни; а реку му, они те су за трпезом: «Оди! није ти мати умрла/ које у ове крајеве значи: <( сретан си. 8 ДИО ШЕСТИ. РАЗ/ЛИЧНО БАОНОВЈЕРЈЕ. А. ђевојачка бајања. Осим онога, што сам о ђурђеву дие казао да ђевојке чарају, ево јошт и следећа која у народу постоје. 1. ђевојке удадбениде, а ђешто и момци, кад виде млади мјесец уфате се с' рукама мало за уши, па спрам њега два три пут поскочи говорећи : ( ,ти стар, а ја млада, док ти остарао, мене суђеник дошаоР 2. Кад жели ђевојка да ону ноћ у сну види свога љубазника, кад лијега преврне узглавницу, на којој оће да спава, говорећи: <( дођи ми драги на сну, да те видим и да ме видиш/ '") 3. Кад ђевојка сади, или пресађује цвијеће, па да јој се добро прими и цапти, извади једну длаку из главе, па обмота цвијет онолико у земљи ставити 4. Кад ђевојка сади цвијеће, ако јој рече млада невјеста скоро доведепа: (( 0вега године у род садила, а до године ђевере ш 1 њим даривала, 8 оне ће се године вјерити и удатп. 5. Којој ђевојци одпада коса при чешљању, ваља да за осам дана меће свако јутро прије сунца оне длаке што јој отпадају из међу цвијећа, па веле, да јој неће више одпадати. 6. ђевојке, да би им косе боље расле, кад угдедају млади мјесец расплету косе, окрену се пут мјесеца, пребаце косу про очију, па је по самоме дну подстригу ножицама једно по прста. 7. ђевојка удадбеница не смије да једе језика од никаквог четвороножног живинчета, зато, што се обично у шали и у збиљи рече лавајој жени али ђевојци : (< Каода те мајка језицима подранила/ 8. Да би се момак у ђевојку смртно заљубио, кад ђевојке уфате слијепога миша, закољу га и осуше, па стрљају у прах, те давају по мало момцима пити у кафи, у ракију, у вино, или иначе сипљу по ружици, и даду им да помирише, те веле, кад би понио да би после за њом заслијепио у љубави. 9. ђевојке кад оћу знати, љуби ли је та и та момак, убере цвијет љубидраг (само у Боки п по Приморју), па почне редом чупати сва перја говорећи једном <( љуби ме/ а другом <( не љуби ме/ па на коју од ове двије ријечи најпоторви лист остапе, онако вјерује. 10. Ни једна ђевојка неће узети у руку маховине колико били змију, зато што веле, да би им се после образ покварио и по њему изникле некакве мале длаке, које се *) У Бокн кад се разшазе са сијела монди и ђевојке, обичавају рећи једни другијема, као у шали : „Кад лежеш преврнн куншн."

овамо зову (< мах, !> ^изметнуо јој мах по образу^, и ничим се излијечити не може, но после само прође. Б. Змије и блавори. 1. Нико неће убити змију, која му у кућу умили, него је истиска каквом полицом изван куће, зато што народ мисли да је оно кутња змија, као шјен некакве душе, па да зато нећс нити може никога од куће увјести. 2. Главоре, или блаворе, неће никад нико убити ни у кући, ни изван куће, зато што веле да он коље змије, па пошто закоље осам, девета ће њега, и зато се више са змијама не коље.'") 3. Свуд народ без разлике миели дасу најжешће змије измеђ 1 двије госпође т. ј. од 15. Августа <( Успеније х и 8. Септ. Рођене Богородичино по староме календару. **) 4. Змија која се види после Крстова дие 14 / 36 Септ., говори се, да је некога оног љета увјела, па да је умр'о, те је зато земља не оће више у се примити.'"'""") 5. Кад ко први пут види о прољећу змију, па је убије, нека се све љето од ње не боји. В. Нчеле и уљаници. Уљаиик зову код сва три народа ону ограду ђе улишта — кошнице — стоје, а у њима пчеле. Уљаник је сваки окољен сувомеђом авлијом и по дувару свуд на около с мрековим рогастим кољем окићеиа, а између коља драча. Уљаник је једно од најпоглавити прихода код сва три овдашња народа. Ко има добар уљаник од 60 до 100 улишта тај се домаћин по пароду гласи као она кућа, која има преко хиљаде воза и оваца, а п прво се и последње код много задружни кућа и данас помиче. Ево неколико чаровања о уланику и пчелама, које сам ја могао код сва три народа чути, а може бити да их јошт има, па ја нијесам био у прилици да чујем. 1. Будући да пчеле осим што давају меда, праве и восак од ко.јега се после праве- свијеће и по црквама горе, зато народ вели да би ко убио хотимице 100 пчела, било бн толико греоте колико једно крштено чељаде. 2. Да пчела више сличи чељадету него каквој четвороножној животињи или летућој, неће никад нико рећи: ^Крепала је, или: цркла је, него : умр'ла је пчела/ 3. Ко жели да му напредују улишта у уљанику мимо другога, веле да треба да је једно улиште за новце кунљено, друго да је даровано, а треће да је украдено. 4. Кад ко уљезе у уљаник да види уљаник, они чије су пчеле све га гледа у очи да их почем не би бројио, па ако би то опазио одма би му рекао : <{ Ако их пребројио, да Бог да ее у своје зубове убројио/ 5. Свуда код сва три нареда ови крајева у свакоме уљанику има набијена на високу коцу коњска или магарећа глава, (а негђе и по двије-три, ако је уљаник голем) зато да би се, они те гледа пчеле, најприје зачудио оној глави и тако пчеле не би уреЈМО. *) Народ. послОЕИда : Љутит као змија измеђ госпођа. **) Вуков рјечник под ријеч : „блавор." ***) Виђи Вуков рјечипк под даге, „змија."

Г. Шикање пчела. У сваком уљанику има пчелине љубице. Кад оће да се пчела роји, они те оће да је ушика и намијести и у ново улиште, убере неколико Лзубице, и трља је између рука, на узме једио ново улиште те и њега мало намаже; чека кад излети рој из сторога улишта и мислећи да пчеле све разуммију што им се говорп, и тек се рој пушта почне једном полпцом по новоме улишту лупати и викати па глас, и на ноге стојећи, све једноко : На љубицу мајко ! Доклен се пчеле около њега окупе, на кад почну улазити опет све заособице виче куцајући по улишту: У свој домак мајко! Све докле матица, а за њом остале нчезе уљезу, а кад су уљегеле онда крајем уришта шједне вичући: Шједи матл медена! Шједи мати, шједок ја! Кад већ види да су све нчеле у улпшту улећеле, опет се дигне на ногие вичућу; У добри час мајко! Ројше се, илодиле се, Ка на иебу звијезде, Ка на овци вуна, Ка на кози струња, Ка у гори вријесак, Ка крај мора пијесак. (Продушиће се.)

РОДОЉУБЉЕ У РАТНО^ ВРЕ^ЕНУ. Појам родољубља изискује већ у мирцом времеиу многе жртве и велико самопрегоријевање, али кад букне рат потенцирају се захтјеви тако, да им — ако прије рата о њима неразмишљавамо — нијесмо кадри одговорити. Инти за народ и пјевати уз пуне чаше, може сваки, али на муци се познају ј У » а ц и. Комнен-барјактар диже чету, да отме Ајкупу ђевојку, али прије него ће на посао, а он ухвати из међу оваца једног јарца, одера га жива, те га пушти међу овце. Јарац дречи од муке, а то тпјем већма, чим му се која сажаљевајућа овца примакне. (< Впд и т е л и м у к е н а т о м ј а р ц у! — К о некани такве сносит 1 муке, нек неиде самноммеђу Турке!* повикује јунак сво.јој дружини, а ова занијемила, на гледи у зелену траву. Одмах на првом конаку освану од 300 момака, што се кренуше у чету, само 30, на другом спаде свота на 3, а на трећем освану Комнен сам, али неклону срцем, него видећи, да неможе јунаштвом, а он лукавством оте ^евојку. Мали Радојица има на уму само ослобођење несрећнијех српскијех сужања из тамнице Бећир-агине, па и неосјећа, да му мећу на прси ватру и змију присојкињу, неболе га гвоздени клинци, што му испод ноката ударају, нит се миче нитп душом дише, а све да постигне велику цјел. Јест додуше у једном часу слаб : кад опази, ђе око њега игра коло ђевојака, и чу, ђе шуште свилене гаће лијепе Ајкуне: деснијем јој оком намигнуо, а л'јевим се брком насмјешио. Ајкуна по том зна да је жив, али поштена