Srbadija

56

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

СВ. 3. И 4.

сковође, који је ту био, па ће се одмах знати, колико је било војске. Прама непријатељу, а нарочито непријатељском официјеру, треба народ да мучи као зидина, а жене и дјецу треба уоонити, да их душмашш неможе изумљивати. Од францускијех сељана и грађана пруски улани сазнаше сваки дан, ђе је који збор Француза. А по готову мржња проти цару изврже се у ђекојих несрећника у издајство. Ето доказа: ^Пријава 12. коњичке дивизије јутром 28. авг. 1870 *). <( Један житељ из Нуар-а, црљени републиканац — саопштио је предњијем стражама код Нуар-а, да је било 27. по подне 10,000 Француза под ђен. Маргеритом код Сомот-а, 17,000 их је код Ле Шен (Хе Сћ&ше), а Мак-Махон маршира јЈМЗШ са деблам војске, у свему 150,000 м. јака — од Вузијера у Бизонси.* Ето вам родољубља црљенијех републиканаца, социјал-демократа и комунаца.

Из свега горе реченога видп се, да нема ратовања без строга запта и у војсци и у народу. Овај запт није ропство, него подчињавање своје воље и самог себе вољи вишој, да се постигне велика цјел. У врхунцу своје славе и величине подчињавала се република римска у часу опасности диктатору, Тит-Манлије убије свог једииог сина зато, што му је млађани дух прекипио, те је започео с непријатељем кавгу прије, него што је отац дозволио. Тит-Манлије оглашује рођеном сину пресуду од прилике овијем ријечма: <{ Кад си већ погазио војени запт, н довео ме у ту невољу, да ти судим, али ако си од моје крви, покажи у смртном часу, да радо гинеш, јер ћеш датп тијем сјет млађем нараштају. 8 Налик иа ово је онај стих у народнијем пјесмама: <( У млађега поговора нема ;> СИНИША.

иоглед ма и летимице. Славени а и Срби сами местимице ;киве са Немцима у комшилуку, у додиру; још од вајкада се боре славенека племена са иемачким живљем, ио борба ће се тек одсад водити морати, и то одсудна борба; у тој борби ±е морати једна ма која страна иодлећи. Оое страие треба, да се што боље за ту борбу спреме, а први корак те спреме је познавање особина нашег нротивника. У крајевима нашим Немци немају своје интелигенције, нити правог свог центрума, нису дакле иарод, него тако рећи (< ауап(; о-аг(1е ;> народне. То је пук, што живи овде само зато, да се докаже, да Немци и овде могу успевати и да ће немачка култура збиља спасти истог. Али кад баш те ситне колоније погледимо, онда тек можемо себи замислити, како силан елеменат тај мора бити Онде, где је кристалисаи. Ми те Немце не мрзимо, ал држим да не претерујем кад кажем, да их и ие волимо. Не во-

шгацк,

Немачки народ живи на великом простору средње Европе, измеђ немачког и источног мора и Алпа и од Рајне па чак иза Висле. Ко би хтео да пише о народу, гато на том простору живи и што броји на 30—40 милијона душа, тај би морао потпуно познавати не само особине и данашње стање народно, него и земљиште и цео развитак народа нелачког ; а то скоро да надмаша снагу једног .човека. С тога ћу у овом чланку гледати, да набројим само некоје особине Немаца, које може сваки, ко међу њима и краће време ироведе, опазити, некоје дакле сасвим обичне, ал по мош мишлењу баш зато и важне особине. Немци су данас на европском копну интектуално, а богме и државно, највећи, најзнатнији народ, те је већ по том вредно бацити на њега

*) 1)еи18с11-{гапид818сћег Кпе§- 1870—1871 уогп §тов8еп ОгепегаШаће.

Слике нз Старе Србије: АРИАУТИН. лимо их, јер видимо да се у овим крајевима често шире на нашу штету, једно зато, што им више власти иду на руку, а и због неке особине, што је у нас као да нема. Ту особину називамо ми често саможивошћу и себичношћу, но кад боље размислимо, морамо увидити. да је то пре штед.Ђивост, или размишљено и добро уређено газдовање. Тим се одликују сви Немци, јер они нигда не расипају ни у чем, не зиају шта је раскош и не раде никад за бадава. На баш и кад помогне коме у невољи, и онда тражи ма у чему накнаде за свој труд. Само је спрам противника својх збиља себичан, егоиста. Но то у неколико доноси и борба са собом. Сетимо се само последњег рата са Французима. Само је Немац у стању био изнудити пет милијарда франака, поред оиако лепог Елсаса и Лотрингије и поред онолике штете, што је нанео Француској. У приватном животу јесваком Немцу прва брига, да осигура себе и своје, да се снабде пре

свега материјалним сретствима. Ја држим да се баш због тога Немац и растаје врло лако са својом домовином, ма како она лепа била. Пук немачки не шаље колоније, гато хоће културу да носи, већ да може всћу заслугу имати. И Франпузи су носили културу у свет, ал се никад ни најмањи део народа француског не растаде са својом отаџбином. II Инглези шиљу колоиије ал Инглез оставља суморну, магловиту Британију, па насељаве ведре, лепше крајеве света, а Немац оставља дивну Рајну и питоме крајеве евронске, па се настањује по ритовима брасилијанским и североамериканским, само да што више и лакгае стече; радо ћс радити много вигае, само ако је уверен, да ће награда бити богатија. Деца остављају лако очински кров, а отац драговољно пугата децу у свет, да их гато пре навикне да сами себи хлеб заслужују. Исти је таки у том погледу и научењак немачки. У свим крајевима света, а особито Европе, наћи ћега Немца учитеља, и Немпцу васпитатељку, ил другарицу ((хезеПвсћаЉЛате). То су они што их ми обично зовемо (! културтрегернма', и који се свуда знају утврднти и себи важност неку извојевати. То су они мирнп Немци, што се знају свакој неприлицн довити. Ни ови ннсу народноснп шовиписте, ал ипак свуд остају прави. НајлДнни доказ су за то они, што су још нод Петроми Катарином у Руснју прешлп, и где се као Немци већином и до данас одржагае. Може бити да су и силне сићугане државице криве, пгто Немци не љубе јако своју Немачку, п што лако напуштају своју ужу, па после н гаиру домовину. Но ма да не љубе тако домовину, земљу, ипак се не може рећи да нису патријоте. Онај мирни, вреднн Немац, особито данас, не да ником да вређа и дпрка Немачку, па ма он п у туђинп био. Он не чезне за Рајном, али са поносом пева ^сће ЛУас1\(: ат Кћет ;* ои не љуби, већ се дичи и попоси Немачком. Нема ни једне народне свечаности у Немачкој, да јој не стижу силни поздравп са сви страна света од тих културтрегера. У том поносу претерују сви, особито ученији Немци, а још особито они, итто су баш у самој Немачкој. Немачки наученаци су до скора пребацивали Французима, што се крстигае: вораху Француску победигае, а они падоше у исту погрешку, мал не јога већма него Французи. Од године 1870. па до 1873. ниси могао ни са којим Немцем ни о чему говорити, а да ма како не уплете и не спомене силу и моћ немачку. У свима немачким листовима могао си скоро сваки даи читати ове речи и њихове варЈиа, ^гапсТе па^аоп* 181; §еШ1еп, шп етег посћ §тбввегеп, с!ег с1еи18сћеп ЖаИопР1а1:2 тлх тасћеп. Та охолост народна прешла је била, па још и даиас траје у лепој књижевности. Који је год књижевнпк изабрао за јунаке својих списа характера немачке н француске, сваки је тако удесно, де француски у свему мора немачком подлећи. Па и сама паука пала је била у исту погрешку. На првим свеучилиштима нрви научењаци говораху без зазора, да наука само у Немачкој цветати може, и да ће и наука и култура пропасти, ако дође време, да мора из немачких руку прећи у крило другог ког племена. У кратко, поиос и охолост тако је распрострањена, да је можемо као општу особину сматрати. Али интелигенција зна и жртве приносити за љубав домовини. А народ? Кад се слави слава, ту је силан народ, одушевљен кличе и узноси своје јунаке, али кад доће време, да и народ нешто принесе на жртву народности — онда

„Тд ^гапЛе паИоп, 81 то ]е, гоони, охолост. Но тек што

Јације: