Srbadija

србадија, илустрован лист за забаву и

поуку.

св- 3. и 4.

народ" ћути, као да га нсма. Пратио сам неколко година силне дисте добровољних ирилога на врло узвишене, шемените и опште цељи, и за чудо! прилагачи сама интелигенција. Па и у самом рату последњем, одушевљавала се за општи интерес народни, искључиво интелигенција. Значајно је још да се у позивима на прилагање обично увек апелује на част Немачке. Ећгеп^аБе, Ећгеп§'евећепк, (1еи18сће Ећге, РПГсћ1:§еГић1, то су изрази, којим се позива. У приватном животу су Немци доброћудни и мирни, јако су дружевни, разговорни су, а особито су љубопитни. Са којим сам се год разговарао, па био нрост ил интелигентан, сваки ме је толико питао, да ми је та радозналост често као индискрецаја изгледала. Ко хоће да се увери како је, и да је љубопитност особина целог народа немачког, треба да погледи на њихове велике иолитичне и иа локалне листове, јер је сваки пун и дониса и телеграма и ситница о свему и из свију крајева свега. У ниховим се листовима пертрактирају сви догађаји, иа и оно, што се збива и код најнезнатнијих народића, исто тако опширио, као и њихове домаће ствари. Шпањолску револуцију, све поједине битке са Карлистама, рат са Кивом, рат у Ачину, буну на Сандвичким отоцима пратила је њихова цела журналистика тако тачно, као и она питања и догађаје, што се тичу непосредно Немаца. Каква је грдна разлика у том из ме!) новинарства француског и инглеског с једне, немачког с друге стране! Новине чита у Немачкој ирост народ исто тако јако, као и интелигенција, јер народ јако посећује школе, те велики проценат зна читати. Али ма да много читају, ипак врло мало знају. Узми ма којег иростог Немца који чита новине, на се разговори са њим о народима не немачким, па ћеш видити, да је тврдо уверен, да су сви осим Немаца и нешто мало Фраицуза и Инглеза прави дивљаци, као Индијанци. Но у том погледу не стоји много боље ни са интелигенцијом. Изгледа ми као да Немац поња само оно, што својим рођеним очима види, а машта да је у ннх врло слаба. Рекох да су Немци и дружевии — јест, и то у сваком погледу, Свака скоро општина има нека друштва, што имају неку извесну корисиу цељ, и мал те ннсу Немци први били, који су такове дружине завели. Али и иначе су они радо заједно кад се веселе и благују. Недељом, свецем пуне су људи сва шеталишта, све гостионице и крчме, и у варошима и у селима. »Гу на таким местима и у таким приликама опажа се особито једиа, искључиво немачка особина, којом се они поносе, као Франузи својим ^езргћ^-ом. Та је особина «<1.10 (1еи1 ;8сће СгетиЉНсћкеИ. 3 Ја нисам у стању дефинирати тај појам, а тешко ми иада и примерима га расветлити, јер му је обим страшно широк. Кад се искупи у гостионици зе једним столом друштво, па заједно једе, пије и пгча; кад жене са нлетивом у руци, а напршчетом на руци иоред чаше нива седе у гостпоници са својим мужевима, па се о свему разговарају и све и сваког слушају шта говори, онда је то цело друштво било ^етиЉНсћ* расположено. ^СгетШћНсћ* се може бити само у гостионици, ил на друаим каквом јавном месту, јер у кући прво неможе бити велико друштво а друго ту би једног домаћина забава много коштала, а опгате, главно правило је, да где новац почне, ? с1а ћог! сће (хетШћћсћкећ аиГ." Из овог се види уједно, да Пемци нису гостољубиви. Особито у варошима иема гостољубља; то сведоче и силне гостионице, којих и у најмањој варошици има у великом броју. Још сам рад да напоменем нешто о вредноћи Немаца. Да су вредни, о том нико не сумња, но да су тако вредни да и недељом и свецем раде и тешке послове, то ће млоге може бити зачудити. Кад с пролећа ил лета шеташ по нољама, недељом но подне, зачудиш се чисто, кад видиш како млоги са мотиком у руци ради тамо као и у други дан. Ово је чудно особито због тог, што се зиа да су Немци врло побожни. Ал

' инак је тако, а да је тако, сведочи најбоље то, што су се ире неколико година свештеници немачки, и протестаитски и римокатолички, обратили државном сабору у Берлину с том молбом, да гледи да ма како стане на пут обављању тешких послова недељом и свецем. Но при свем том што су тако вредни, не може се рећи да су и у радњи солидни. Особито се последњих година могло приметити, да трговина п индустрија у Пемачкој не базирају на солидном темељу. Да бих ово само у неколико расветлио, а и доказао, навешћу овде само један пример, који је врло важан и знатан зато, што обухвата све слојеве немачког народа а уједно и оне народе, што су са Немцима у свези трговачкој јаче стајали; тај је пример ^крах,* који се најужасније нојавио на берзама у главне две немачке вароши: у Бечу и Берлину. Ту неорећу и халу друштвену, што толике жртве прогута, изазвале су стотине швиндлерских трговачких и индустријских подузећа. Та нодузећа покретали су људи из највиших и најнижих слојева друштвених, особито у Немачкој. Најзнатнији немачки лист ^Оаг^епкиће* доноси већ иеколко година чланке о тим стварма од 0. Глагау-а, из којих се види, да су сва на иревари основана била и једино на превару ишла. Ту се види да су и многобројна така друштва била, а уједно су и личности главне нобележене, све скоро искључиво Немци. Но да Немци, особито они што се више не рачунају у прост народ, ие бирају много, како ће доћи до блага, сведоче млоги ужасни и гадни примерп. Имена као ^Шницедер/ Домас* нису усамљена у Немаца. Најновија динамит-ексилозија у Бремерхавену је пример, ком нема равног ни у једном вигае народу. Но овим неударамо жиг на цео народ пемачки, јер се Немци тога такође гаде као и други иароди. Ал је тек значајно, да се тако гато код њих налази. Да се таково што у великом код других млогих народа неможе догодити, нек служи ово за доказ. После последњег рата са Иемечком, букнуо је у Француској наиме у Паризу грађански рат, због кога су млоге понајјаче трговачке куће паригаке скоро са свим проиале. Али при свем том није се ни једна једина фирма паригака одрекла свог дуга, није ни једна ни нокугаала да то учини, него су искале само да им се рок плаћања нродужи. Даље сведочи и то, гато се ^крах* на другим великнм пијацама европским показао само у толико, у колико се због бечког и брлинског показати морао. Све ово говори у неколико за то, да светска трговина, иидустрија, неће ирећи у немачке руке, да то поље није за њих. Али има једно поље на ком су данас већ Немци нрви на свету, због чега ће они остати славан и знатан народ и онда, кад их више небуде било, због чега ће они у реду светских културиих народа поред Грка и Римљана најсветлије место заузети. То је ноље: наука. Ни један се иарод до данас не може похвалити тако огромном, тако лепом, тако потпуном и на све стране подједнако развијеном литературом, као немачки. Све се њихове мане губе спрам тог. Пемци ће науком освојити свет, и то како сјајно јога! Неће они непријатељу, већ ће непријатељ њима доћи и молити их, да им се покори. Кад са те страие узмемо Немце, оида се признати мора, да су у најленгаем смислу „културтрегери, 8 ил јога боље ^култургебери/ Ова је особина њихова расла и развијала се заједио са државиим животом, и искочила је тек онда са свим иа вндело, кад су се државно ујединили — после последњег рата са Фраицуском. II у том се Јшликују од Грка и Римљана, јер су ови иочели цветати на том пољу, тек кад су иа државном пропали. Вбог тог држим, да Иемци имају миого већу будућност, нег гато је прошлост у старих класичних народа, због тога држим да имају у себи клицу вечитог иарода, као и Кииези. То у неколико осећају и казују и оии сами. То је њихове некоје књижевнике занело, те нобркагае појам о чевечанству са немгатином, па понемчигае све лепе особине људског нлемена. Због тог некоји немачки научењаци тврде, да је наука наиме, искључиво немачка сво-

јина. Али то су поједини занешени књижевници, што их је оиила слава победоносног немачког оружја, и радујем се бага, гато сами Немци против тих устају; а да устају сведоча нам особито имена Сибел, Шуселка и многа друга. Кад погледамо на историјски развитак наука, онда нам пада у очи, да нпје ни једиа нова мисао, гато учини епоху какву у науци и друштву, у Немаца поникла, иего у другог народа, ал сваку мисао Немци нрви прихвагили и они су свакој скоро праву вредност дали, Имнулс добијали су и налазили су Немцп у Грка, Римљана, Талијаиа, Француза, Инглеза на, и у самих Славена. Геннје немачки пе ствара нове мисле, ал зато што зна обрадити сваку мисао, дотерати је, зато је исто тако важан и знатаи у науци, као и нрви. Сведоци су овом имена Аристотел, Плато, Коперник, Галилеи, Њутн, Коменски, Лаплас, Дарвин с једне, и Кант, Хегел, Кеплер, Хербарт, Хекел и млоги други са немачке стране. Па н само песнипггво немачко, гато је врхунац достигло у Шилеру, а особпто у Гетеу, тек је под упливом класичпог и талијаиског духа постало оно што је. Инглески Шекспир је много природнији геније, него 1'ете и Шилср. Па и сама вештина немачка заузела је свој данашњи положај онда, кад се отресла своје старе магате, и кад је са свим стала на становиште старе класичности. - Нећу даљс нигат говорити, наиме нећу улазиги у нородицу немачку, јер се бојим да неучиним неправду какву; због тог несмем ни о ком члану њеном нојединце сноменути; а ако сам овим редовима могао читацима само у неколико врло повргану слику духа немачког пред очи ставити — онда сам више постцгао, него гато сам очекивати смео. п. н.

ј Језик ШТјУДИЈА јЗД ПО(Г.ИЧАРЦК. Е, та знам ја то добро, ленојке моје, да ће млогој од вас потећи чорба на уста, кад прочита наслов ове иггудије, јер ће јој од маха пасти на памет сув језик, онако с реном, па са зејтином и сирће/гом.... Свврр. Идитс само! Зар сс не стидите, тако облапорне биги? Не сме човек пред вама ни споменити иишга, што је налик на какво јело, јер од маха срчете, па доведете човека у забуну, те мора да помисли, —мај, та ваљада ја нисам келнср? Но, видите да то није лепо, човека тако с очију збуиити. За то притриите се, док изнесем прсд вас сву ову штудију, па онда изволитс кусати. Ирсдмст носматрања овог није «.пеклцуигн >> већ оно живо парче меса, што се у сваког човека на свету, дакле и у вагаи лепи усти неирестано миче, и које се како у анатомији, тако и у свакидашњем животу зове — ј е з и к. Да човек иема језика. не би могао ни лагати, ни ^либесерклерунге* чинити, ни венчати се, ни псовати, пи дскламовати, ни јести, нит ишта на свету! — Сва појезија не би врсдила ни по луле дувана; а каква би нам трговина била ; то можете поњати , кад помислите, колико би се морао наш један сеоски трговац ерити и бекељити, док би варошком Јуди представио, да њему на пр. треба по лота шафраиа, десет кутија коломаза, по туцета чарапа, пет штренгли берлинера, две вунте слатко. гдрвета, шест пари сремски опанака, и — друго којешта! Рецимо, да данас свима људима на свету отпадне језик, а сутра да одемо у какав велики чивуцки дућан у вароши, у ком десет - дванајест помоћника послужује, а скупило се иа једаред седсм-осам сеоски трговчића, на један би ово, други оно, трећи опет— не знам ја шта; па то свс