Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

јесу ноге налик људски него као у међеда, јер веле, да су им л.уди по снијегу стопе гледалн. д). Куга или чума. 1. ГЈо Херцеговини и Црној Горн народ зове кугу „чума", а кроз Боку „куга"; а Турци пак ни тако ни овако, него: „асталук", које значи опасна болест, и ово име у Херцеговини постане као нека главна епоха, н. пр. колико оно има од асталука? ја сам се уз асталук родио или оженио; бабо ми је или мајка уз асталук умрла н т. д. 2. Турци се, па ни раја готово, од куге ни најмаље не чувају, што би требало, јер кажу, ако је Вог чељадету осудио да од ње умре, не може се учувати; а зато — мене се чинн — што сваки од ње не умре, него многи прекуже, и ови иоследњи могу се иосле слободио с окужнијем мијешати, и оне који од куге умру копати. 3. Народ само у Херцеговнни приповиједа, да куга хода по свнјету у слици од жене, сва завијена у некаквој бијелој крпн, да је не би шјеновнтн .т.уди н жене внђели н позиали; да оне жине преко мора у некакво непознато мјесто, за које нико на свијету осим самога Бога не зна. 4. Куга.кад дође у оно мјесто, ђе оће да се народ окужи, приповиједа се, да не може чељад поморнти, ако се најприје с једном мушком главом не побратнми,а с једном женском не посестрнми, н кад њн ђе срете у путу нли види у иољу, каже им се: „ја сам морнја" т. ј. која мори, те је онај чојек или жена узме на кркаче и. понесе у кућу илн ђе, ђе нм она рече, и оној кући неће наудити, јер јој се удварају и угађају што гођ она оће. б. Пок. 1>ук каже 1 ), да куга многијем сама у кући уљезе, без да се с ким од оне куће побратима или посестрима, па н тако дадне вјеру, да се кутња чел-ад од ње не боје. 6. Бог шил>е, народ вели, онамо кугу, ђе је иарод развраћен у моралу н ђе се чине нечувена безакоња, као што се — он велн сад почело чннитн: Не слушају ђеца роднтеље, Ве брат брата на суду позивље, Ђевер снаји о срамогн ради, Кум вјенчани об.љубно куму. *) а кадае јој (Бог) колико ће у оно мјесто мушкн и жеиски душа уморити. 7. Веле, да куга не може од своје умрнјетн као остало божје створење, него многе буду увједене од пашчади, н која гођ буде увједена, кажу, да нн једна не може иребол.етн, но да свака умре; али ни једиа се не види ио смрти у тнјелу, као друге душе, него јој се тнјело у ваздуху развије. 8. Кад куга мори, не ваља нико да је по именице спомене, но „кума", зато да им кутњу чељад не поадори, пошто је окуме, н да ће она ради Бога и св. Јована попазити; а не ваља ни неопране суде у вече оставитн, јер она дође ноћу у кућу, па све оие суде ноктима изгребе и отрује. 9. Овђе морам прнмјетитн, да од 1^07. године у ове крајеве није до данас никад бнло помора од куге: а чуо сам од овдашн.и Турака, ђе кажу, Д-'| су се по божјој наредби све куге са земље нсграчнле, а на мјосто чуме да јеБог послао колеру, која је, они веле, тежа но чума. Зато, што би се од куге прије могао чојек учувати но од колере. 10. Ево неколико изрека народии о куги: Бол.е да кућа гори, но да куга мори. Не миче се колнко ни куга из Сарајева. Ко ирекужи, куге се одужи. 3 ) — Куга морн и старо н младо, А раздваја н мило н драго 4 ).

*] Живот и обичаји парода српскога, на сграни 219.

2 ) Народме јуначке лјесше. Књига III.

З ј Народме пословице.

4 ) Народие шале н'.еиске пјесше.

ђ). Баоа коризма. Коризма је ријеч талнјанска пС^иаг-евхта" од латинског „^иаска ^езјта" сИе ^гоззеп Еав1 ;еп уог ОвЈегп, која се поиародннла у Боки и у Црној Гори, и значи: „уз коризму" ис/го као и: „уз часнн иост." Жене су је назвали: „Баба коризма" и јасе спомињем по казивању моје иок. матере, кад је мене и сву ђецу шњоме на чисти понеђелник плашила, да не би смо нешто мрсно тражили да једемо. Ево како је мене н данас у глави останула изображена ио казивању моје матере. Она је, велн ми, стара и висока жена, дугачка на њу црна с,укња(уРисњу кажу „раша,") у главн има само седам зубова, сваки великн као чесно бнјелога лука; носи собом врећу иразну и уже (коноп од кострети) да у ону врећу меће малу ђеЦу, која до ускрса траже сира, али јаја, па завеже у ону врећу, те нх баца у некакву бездању јаму; н да она улази у свачнју кућу ђе има мале ђеце. Спомињем се и то, да ми је пок. матер одговорила на моје питање „ђе баба коризма стојн, кад у нашу кућу дође?" — „У димњаку", а вазда би нам казивала, кад би која неђела мннула, н. ир. „данас је баби коризми исиануодруги, трећи н т. д. зуб, још има у глави (н. пр.) четири, илн три; а кад јој седми испане умре, н пошље нам ио нашнјем кокошкамн шарена јаја. Зна се, да ово ннје измнслила моја пок. матер, него ми је казивала, да је и њу овако њезина мајка страшила, пак сам кроз миого мјестија и вароши кроз Боку и Црну Гору једнако слушао ђе приповиједају. Пок. Вук 1 ) каже, да у Рисну на чисти понеђелник обуче се какав момак у женске аљине м начинн се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вукућн комостре ^вернге) нде по кућама и скаче исиред вратавичући: бу-у-у-бу! но ја ово ннјесам у Рисну ни чуо ни вндио, а може бнти за то, што сам ја у својој осамнајестој години иошао из Рисња по свнјету „трбухом за крухом." е). Вједогоња или Једогоња. Као што сам казао за вјештице н за море, и једогоње с временом постају свн они људи, који се у крвавој кошуљици рађају, Ево колико сам могао чути у народу о једогоњама: 1. Кад једогоњн ноћу, особнго о јесени, изнђе нечисти дух, (од прилике као нз вјештице) и здружи <*е с осталијема једогоњама онога мјеста, или цијеле постојбине, па се у ваздуху бнју е једогоњама туђег вилајета (као што овамо кажу „с прекоморцнма", Пул ијезима из Неаиола, латинскн народ спрам Далмације к југу) посгане страшни вјетар. 2. По народноме казивању, једогоње се највише бију у дуге јесење ноћи , а највише, кад се надму страховити вјетрови. Оовоме нас увјерава и владика црногорски г ), да народ онамо истоветно вјерује, на је казао кроз уста сердара Вукоте, кад је рекао владици Даннлу чудећи му се, шта је ноћу зборио, мислећи, да свак спава: Бог са нама и анђели божји! А ево си удрио владико У некакве смућене вјетрове, Ка' о марчу кад удри вјештица, Ал' у јесен мутну једогоња. 3. Народ мисли, да се једогоње између себе највнше бнју с, велнким дрветима, као буквама, дубовнма,јелама н брестовима, која он велн, са свијем жилама с једном руком, као један струк босиока истегле; а у случају да бн им нестало овакови гороетасни дрвета, бију се камењима , које ии стотину данашњи л.уди ие би могли нн с мјеста помаћи. 4. Да бн се какав чојек, за којега се мислн да је једогоња, ноћу у сну нешто животом узмучио, илн јечао али мумио, кажу, да га не ваља ни пошто будити, иначе — кажу — да би онај час остануо мртав. 1) Лексикон ноД ријеч „б^.ба коризма,« на стр. 9. 2) Горски вијенац, иа сгр. 25.

5. А да би овакови чојек здрав омркнуо» па ону ноћ случајно умр'о, сваки би мислно, да је ону ноћ погинуо у вјетар, а многи му иитају жену: „да га нијеси почем нрошле ноћи будила, али неко други од куће?" 6. Једогоња пошто умре, иекидају му петне жиле и испод кољена, а ставе му испод ноката по једну трнову илн глогову драчу, а кад га укопају, сви онн, који су га до гроба пратили, у себн рекну: на иуту ти глог и трново кол.е, а то зато, да се не би ноћу из гроба днзао н народу зло чинио, јер веле, да бн се иначе повампирно. 7. Кад гођ ноћу дувају страшни вјетрови, народ мнсли, да се оно негђе близу оне куће једогоње бију, па да не.би оној кући иаудили, свак ће полако у.себи рећн: „минн вуче с Богом, не учинн ми зло." 8. Једогоњу нико познати не може, оеим врано ждријебе, нли ован црне вуне без бнљега, него веле, да су сваком једогоњи крваве Очи; и кутња чељад, а особиго жена му, чујућн га кадикад ђе кроза сан јечи или виче, шјутри дан казују у комшилук 1- на пријело алн на сијело, како се н. пр. наш отац, мој муж прошле ноћн с једиогоњама у сну био, и тако се разглаеи, да је тај и тај једогоња, те се тако све оно село од њега бојн, да им не би какво зло учинио; као што сам се н ја у моје ђетинство плашио од некога пок. Бела Маркова Поповића у Рисњу, нашега најближега комшије, за којега се онда говорило, да је једогоња. ж). Мађионик. 1. Овим именом народ зове све оне л.уде лењивце, којн еу без нкаквог заната или кутњег поела; којн се евуда скитају н о туђим пословима баве; којн никад у цркву не иду, нитн се исиовнједају, нн иричешћују, него се по крчмама н но механама опијају. 2. За овакове л>уде народ мислн, да су се хотимице ђаволу обештали, и продали свакоме гријеху, одреклн ее божјега закона н стида људскога, па будућн се напунилн злога иечиетога духа, ђаволн им давају изобпла ноиаца, само да кршгеннјем правнјем душама зла чине по ђанољему наговору. 3. Пок. Вук каже 1 ) да је мађноник налнк вјештице, али се не може као она претворитн у другу животињу, него носн уза се различне мађије, као н. ир. — Вук вели — нгле без ушију, сиједе длаке из главе, оејечене нокте, свакојаку иређу која је изгрињала, црну вуну и т. д, па кад оће коме да науди, он зна које од овн мађнја ваља саставити и на какпо зло намијенити. Дал>е Вук наставља: приповиједа се, он вели, да су ђе који овако замађијани људн по молитвама свештеннчкијем, испод петрахиља, избљували све оне мађнје, којима су били замађијанн, па најпосле н своје срце; но ја у ове крајеве до данас нијесам ннкадчуо, да је замађнјани срце избл>увао, а за мађнје јесам као што сам на своје мјесто напоменуо. (Наставиће се). . 1 - - — - —. Лазар Сочица, В о ј в о д а П и в с к и. ,1азар се родно у Пиви у селу Плужине 28. марта год. 1842. Ристан, отац Јазарев, био је земљодјелац, човјек поштен, раден и код народа добро виђен. Јована, мати Јазарева, била је жена угледна и добра кућница. Год. 1848. умрје Ристан, те Јазар оста сироче од шест година са мајком и двије сестре млађе од њега. Год. 1840. удаде се Јована за Шћеиана Л>ешевића, војводу Пивског, н поведе са собом своје двије кћери, Милицу и Цвијету, а Д> Живот и обичаји парода српског, па.стр. 221.