Srbadija

80

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

еваком датом ирилнком, да се материјално толико одржн, е да не би заборавно и себе и народ V својој бризи и невољи. У иоследње време имађаше Бранко то> лнко материјалне заслуге, да је гек живети могао , али извори те његове заслуге беху јако теретне природе; многе дужности које је нмао да врши, е да би као поштен човек живети могао, могла је само неуморна нарав и особита вредноћа Бранкова — савладати. Уз отправлане дужности унравителза панчевачких срнскихшкола, тајника певачког друштва, укопног друшгпа; уз дужности члана епархијског одбора, црквено-школске онштине, учитеља, ђакона, а у последње време и администратора „Панчевца", превађао је он внше прииоведака, романа и нозоришних дела с немачког језика на српски. — Ма да беше претоварен силним умним радом, ипак долазашеБранко у друштво,у коме пријатан беше. Према знанцима добар и услужан, а према нријатељима искреи и веран друг. Комуналисањем српских школа и у самом Панчеву, одузешеБранку на кратко пред смрт му и само управитељство тих школа; -- н гај губитак био би он мушки савладао, а да га веК далеко пре тога не беше морила унутарња бољетица, којој је27.ч>ебруара тек. год. и подлегао. Бранков књижеван рад одликује се добрим познавањем народног језика, а његов рад на пољу народносне борбе у цркви и школи увршћује га у ред оних ретких људи, којн се уму да боре за народна права, али да не нодлегну, но да истрају. Бранка несгаде у 36. години, у најбољем добу човековом, смрт га отрже из наручја неуцвељене му сапугнице у живогу, заостало му гроје сирочади, остареле мајке, и сестре му, којнма он једина нада и узданица беше; Бранка нестаде из друштва браНе своје, пријагеља и зналаца; из реда свештеничког, коме он служаше као узор, и из кола ерпеке омладине, којој припадаше душом и телом. Бранка нестаде; над мртвим телом његовнм нроливаху сузе породица му и пријатељи, а над гробом његовим подилази сет сваког Србина, шта све чинити, шта све претрпеги треба, а да се смртном човеку подигне достојан споменик у књизи народној и да му се име спомене у читуљи народних бораца. Слике са херцеговачког бојишта. (В. с.лике на стр. 72. и 77.) Ево се веК навршила једна година дана, како Срби у Херцеговини и Босни развише заставу своје слободе и како дигоше оружје противу свог угњетача — Турака. — Ти борци за незавиеност потиштене раје, трпели су и претрпели доста за времена те очајничке борбе, али ју јуначки и исграјаше са срцем пуним наде у бољу и сјајнију будућност. Од почетка устанка трудили смо се ио могућству и у колико нам средства наша допуштаху, да нашем читалачком свету прииажемо слике и прилике из устанка, који је изазвао озбиљне догађаје, догађаје, којих последице цела Евроиа и у опште сав просвеНени свет са нестрпљењем шцчекује. Свесни наше дужнос/ги, доносимо ево и у овом броју две слике, а посторали смо се и за даље ориђиналне цртеже са бојног поља, на које је Турчину у сусрет ношла ево Србнја и Црна Гора. Прва слика данашњег броја предсгавља „Смрт војводе ТриФка." Јуначном Трич>ку беше намењено, да са браћом својом брани мосг, те да тако обезбеди заседу уетаВласник и нздавалац Стеван ћурчић.

ницима од Турака, који беху навалили, да их сатру. Јуначке руке бранилаца вере и имена српског обалише многе крволоке Турке, али сили не мож' одолети .... браћа 'ГриФкова падоше, а на послетку клону и сам 'ГриФко згођен ненријатељскнм куршумом. Турци полетеше да изнемоглом јунаку одсеку главу, а бесни н крвожедни износе му нред очи одрубл.ену главу погинулог му брага. Малаксали ТриФко не могавши се више бранити мачем и својом дугом шаром, лаћа се револвера и дочекавши на близу крвнике и своје и народа свога, убија их у исти мах, кад подигоше своје ханџаре да му одрубе јуначку главу. Седам их је сравнио са црном земљицом, а избацивши све метке н не могавши се бранити више, паде и сам од силне иоганије, која беше навалила на њега самораног. ТриФко је добром заменом своје главе утешен испустио своју јуначку душу . . . Друга слика представља „Херцегсвачке устанике у заседи." — Пет горских јунака, од којих је један Црногорац, два Херцеговца и два брата Талијана. На голом стену брдовите нланнне, чекају са запетим пушкама непријатеље хришћанства, и нестрпељиво изгледају њихов долазак, да их оборе неколико, те да тако даду мелема срцу рањеног им друга, којн нашавши се у њиховој средпни тражи освете. Веселицки Божидаровии. (В. лнк на стр. 73.) Међу заслужним особама за српски устанак уХерцеговини заузима једно одзнатнијих места Гаврило С. Веселицки Божидаровић. Његов рад и његове услуге, учињене херцеговачкот устанку, добро су нознате нашем чнталачком свету из скоро минуле арошлостн, а колике су и какве су његове заслуге но усганак, то остављамо историку херцеговачког устанка, да их он у своје време оцени. Ми од наше стране доноснмо нашим читаоцима лик Беселнцков, и жалибоже само неколико речи о њему, јер поред најбоље воље не могосмо добити биограФије његове, нити је могосмо огшшрније наћи ни у самим руским листовима. Гаврило Сергијевић Веселицки Божидаровић потомак је старе српске породице из Херцеговине. Под Петром Великим, године 1711. преселе се многи Срби уРусију, а међу њима беше и чукундедВеселицков, за кога се вели, да је био један од богатијих Херцеговаца и кнез једне општине. Прадед и дед му беху виши чнновници у Русији, а отац му беше ђенерал у руској војсци. Веселицки се васпитао у Пегрограду, и од малена је имао вољу да буде војник, те тако га отац даде у војну академију, одакле изађе као оФицир и ступи у руску гарду. Слабо здравље примора га, те даде осгавку и иступи из војске, а по смрти оца свога, крене се с матером на пут у средњу и западну Европу. За време свога бавлења на западу слушао је Веселицки на разнрм универзитетима науке, које су га интересовале, а осим тога употребио је прилику, те се свестрано изобразио. " -1 — - _ —

БИБЛИОГРАФИЈА. 1'омео и Јулија. Трагедија у нет чннова од В. Шекснира. С ннглеског нревео др. Л. Коетић. За српску позорницу удесио А. Хаџић. У Новоме Саду, српска народна задружна штампарија 1876. Мала 8-на. Стр. 96. Цена 30 новч. а. вр. Скупљене приноветке Владана 'Јјорђевића. III. књнга: Вера уСрбнна — Јединица

—- Гавран — Кита цвећа -— Газда Милић и славна комисија. — Како се човек заљубљује. У Панчеву 1876. Накладом књижаре браће Јовановића. 16-ина. Стр. 314. Цена 1 Фор. а. вр. Школе у Црној Гори од најстаријнх времена до данашњега дана. Нанисао Милан Костић, бившн ректор цетнњске богословије, садањи окружни ирота ст. бечејски. (Ово је дело награђено од „ученог друштва" у Београду са 30 дуката.) Панчево, 1876. У комисији књнжаре браће Јовановића. 8-на Стр. 233. Цена 60 новч. а. вр. Од каквог је значаја у гимназији изучавање језнка, а нарочито класичких. Од Ф. Оберкнежевића, проФесора на срн. вел. гимназији новосадској.(Прештампано из „извештаја" срп. вел. гимназије новосадске за г.1875—6.) УНовоме Саду, српска народна задружна штампарија 1876. 8 на. Стр. 8. Лука Вукаловичч, (первое герцеговинское возсташе). Переводк сђ сербскаго. Издаше Дамскога ОтдћленЈн Славннскаго ВлаготворителвнагоКомитета ввМоскв}.. В-к полкзу б-ћдствумшихг жителеи Босши, Герцеговинн и Старои Сербш. ЦЈша 10 кон-ћекк. Москва. ТипограФГн „Рускихк В^домостеи." Масннцкан, Н)шковћ пер., дом Кг. 185. 1875. 8-на. Стр. 28. Нгуа4аке пагоЛпе рјезгае. 8акир1јепе в(;гапот ро Рптогји а »{гапот ро Сггап1С1. 8аћгао 8ђ'ерап Маиигате ибкеЏ. 8уегак I. ТЈ 8епји. Тј.чкот 1 пак1ас1отН.1/и81:ега. 1876. Мала8-на. Стр. 204 Цена 45 новч. а. вр.

Коњички скок. Бр. 2.

ло-

ња-

ли-

ке

ио-

про-

љу

"Од

ц;1

•МЈ

ва

кхп'

Ут

ви-

же

ше:

зи-

ло,

ша-

то

ко-

во,

110-

ни-

пше-

љ 1-

ме

Ка-

ти

кне-

м

ца!«

„Ко

слу-

би-

• . ■

на

У

СЈ)-

ни-

• шта

А а

ко

но-

ло:

бр-

бој

не

Срп.

ро-

„Ни

ђе

пе-

Ко-

„Ни

не

ца,

ДО-

нар.

ди-

У

на

сма.

О » % Н -

&

1*>

БиограФију дра Светозара Милетића донећемо у идућој евесци.

Одговорни уредник Фрања Птачовски.

Штампарија јерменског манаетнра (Карла Сајдла) у Вечу.