Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

147

нашег народа оставеин даљеу ропству, он је, (у јануару, 1918.), захтевао од српске владе, да се у Париз или Лондон, сазове нека „општа народна Скупштина“, која би,у будуће, једино била власна решавати о свима питањима наше националне политике! Д-р Трумбићу се од некуд чинило да српска. влада не води довољно рачуна о јужним Словенима из Аустро-Угарске, па је, преко те „опште народне скупштине“, хтео ту бригу сам узети у своје руке, не хтевши допустити да г. Пашић „располаже нашом судбином“!

Писац ових редова бавио се у то доба у Женеви, где тада беше и неколико чланова „Југословенског Одбора“, међу њима и г. Газари, адвокат из Шибеника. Њему, г. Газари-у, била је, Tana. преко српског посланства у Берну, достављена од г. Д-р Трумбина следећа депеша:

„Југословенски Одбор затражио је од владе да сазове у Париз или Ловдон народну скупштину, која би решавала о општем народном положају и бавила се свима питањима наше националне политике. Осталим питањима ван ових, не би се могла бавити. Скупштину би имао ошворити Престолонаследник у име Краљево. Скупштину ту сачињавала би досалашња скупштина (српска), чланови Југословенског Одбора, представници војске, добровољачког корпуса, југословенских организација у Европи и Америци, председник Академије Наука и јелан представник Универзитета. Влада је овај предлог у принципу одбила правдајући се да је сама сазвала Скупштину на Крф, да је предала ноту Савезницима жалећи се да смо заборављени међу циљевима рата и да је издала упуства организацијама емигрантским и српским да прстествују против тога. Грумбић с тим није задовољан. Он је поново инсистирао на предлогу и тражи мишљење Газарија“....

ваће своја питања, а наше питање помоћиће у колико се слаже с њиховим интересима“ ..... „Стари руски режим дао нам је био сагје Бјапсће“

. „Ако се Русија не опорави нашем питању не би се дао толики значај као кад би ту била Русија Бојим се да се у шом случају не буде морао правиши компромис“,.... „Што се тиче држања краљевске владе, ту пре свега треба правити разлику између држања једне владе и једног одбора. Влада једна не може ићи ван извесних граница и форми.... Не могу се влада и одбор појављивати у истом облику..... Изићи са протестом пошто пото, значило би завадити се са Савезницима; а завадити се с њима значило би помоћи Италији“..... „С тога кораке треба чинити онда, кад може од њих бити користи. А ућутимо онда кад видимо да је ситуација неповољна“..... „Ми смо сваком згодном приликом обраћали пажњу наших савезника на наше захтеве“, („Нови Живот“ књ. ЛУ св. 7. књ, У! св, 11., књ. М св, 9.'од 192'. г.).

10%