Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

156

није обавештена о ономе, што јој у предложеним условима мира није било јасно. Г. Пашић је у том циљу био упутио једну депешу свима нашим представницима код савезничких "влада, међу њима и ондашњем српском посланику у Вашингтону, и тражио од њих да се они сами, од своје стране, и као по својој сопственој иницијативи, распитају код меродавних фактора код којих су били акредитовани о томе, шта они подразумевају под горњим формулама н зашто траже "ослобођење Румуна н Талијана, а не траже ослобођење и оног дела нашег народа, који је био под Аустро-Угарском. А тако исто да виде, да ли се помишља ни на Берлински Уговор, кад се говори о васпостављању погажених уговора, пошто је и Берлински Уговор, анексијом Босне пи Херцеговине, исто тако једнострано био повређен, као н уговор, који је гарантовао неутралитет Белгије, Тада је по целом свету агитовано паролом: „без анексија“, па ако се рат имао свршити без нових анексија, требало је испитати шта Савезници мисле остарим анексијама, и видети хоће ли бнитн и дезанексија. То је био смисао н циљ г. Пашићеве депеше.

На највеће запрепашћење свога министра, српски посланик у Вашингтону, г. Љуб. Михаиловић, није хтео извршити телеграфисани му налог!

У потпуно легитимној жељи свога ресорног министра и "председника српске владе, да у једној тако крупној ствари, као што је бнла ова о којој је реч, буде што детаљније обавештен, како бн, као одговорно лице, боље умео погодити шта му ваља даље чинити, г. Миханловић је пронашао неку — издају „југословенства“ (!), па је остао прн томе мишљењу н пошто му је накнадно објашњено шта се у сшвари желело од њега! Какс и због чега, мн у то нећемо улазити, тек је г. Миханловић био замислио да он није чиновник српске владеин да, према томе, не треба нида слуша наредбе свога одговорног министра, него да ради оно што сам хоће и како сам нађе за

потребно! Г. Михаиловић је због тога само пензнонисан, место да је и суду предат, а „југословенском Одбору“ и његовим при-

јатељима био је, после, чак и то разлог, да г. Пашића још више нападају, потурајући му „издају Југословена“, њему, који се ни у најстрашнијим часовама рата, никад, није хтео одрицати Хрвата и Словенаца, и тражити слободу и уједињење целог нашег народа у једну државу, слободну и од