Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

155

искључене Румунија и Русија. Сем тога, Савезници се,у доба о коме је реч, занимаху понудом сепаратног мира с Аустријом, на чему је, по овашћењу цара Карла, радио принц Бурбонски. У самој, пак, Аустро-Угарској тада се на све стране клицало мајској, декларацији и будућој оданим под „жезлом Хабзбуршко - Лоренске династије“, и то се клицало од стране оних, који су с много и много више разлога него Д-р Трумбић имали права тврдити, да представљају наш народу Аустро-Угарској. А Д-р Трумбић је, у шо доба и у шаквим приликама, тражио од српске владе да утопи српску Народну Скупштину у једну организацију, којој се крсна имена не би могло ухватити, и која би, како загребачка „Слободна Трубуна“ (бр. 16 од 1921) рече, имала „да прогласи пнтегриmem и уједињење свих Југословена“! А кад је српска влада то одбила, Д-р Трумбић је почео нападати г. Пашића као велико Србина! Ако је тиме хтео да каже дасег. Пашић, као председник српске владе, у првом реду бринуо за Србију и за њене ратне циљеве, онако како их је српска Народна Скупштина поставила, имао је праве. На свету се уопште не би могло наћи владе, која би смела друкчије радити.

зе

Као што смо напред навели, и Вилзон и Лојд Џорџ тра– жили су за Србију евакуацију од стране непријатеља и њену рестаурацију, а поред тога још и „слободан и сигуран приступ ка мору“. Међу општим условима, они су, поред осталог, тражили сем ослобођења Румуна и Талијана, још и васпостављање самовласно ми једнострано погажених уговора, „јер смо, као што је Вилзон говорио, и ушли у овај рат зато, што су се десиле такве повреде права“, које би, ако би биле ло краја толериране, могле „да учине немогућим даљи опстанак и нашег народа“.

Није ту уопште било јасно ни то, шта Вилзон подразумева под формулом „слободног и сигурног приступа к' мору“, који се тражи за Србију, а ни то на које све уговоре Вилзон мисли да их треба васпоставити. Није то било јасно ни за српску владу, која није могла разумети зашто се тражи ослобођење Румуна и Талијана, а неи Срба, Хрвата и Словенаца. Због тога се она и није задржала само на протестима, што су наши народни захтеви заборављени међу циљевима рата, него је предузела и мере да буде јасније и прециз—