Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

170

пријатељи г. г. Стид н Ватсон, а по коме се „југословенском народу“ с оне стране Дрине, Саве и Дунава најпре имало признати право на потпуну независност, па тек потом и право (!) да се сједини с нама у Србији и Црној Гори, ако хоће.

Пропаст тога г. Трумбићевог предлога повукла је собом и пропаст пројектованог конгреса народности, који се, кас што рекосмо, у Паризу имао оджати. Тај је конгрес био одложен на неодређено време, тобоже због тога „што нису били приспели енглески делегати“, а у ствари због тога, што јег. Пишон одбио поменути предлог и због тога, што су „енглески делегати“ знали да ни званична Енглеска тај предлог не бин усвојила. А то одбијање, опет, учинио је ij сам конгрес беспредметним.

Али ни Д-р Трумбић ни његови енглески пријатељи нису ни после тога клонули. Одбијени од француске владе, а бег икакза изгледа на успех код званичних енглеских фактора. они смисле да признање „југословенског Одбора“ издејствују преко српског Престолонаследннка. У том циљу обратили су се Њ. В. Престолонаследнику г. г. Стид и Ватсон овом депешом: = Па

„Најновија. изјава у корист Чехо-Словака подразумева ускоро идентичну декларацију од стране савезничких држава у корист Југословена. Али по самој Крфској Декларацији потребан би био најпре претходан споразум између Владе Српске и Југословенског Одбора. Ми сажаљевамо што се Председник Министарства не показује ни мало расположен да дође до овог споразума. Ово држање Српске Владе онемогућава сваку иницијативу у корист зближења и уједињења Срба са Србима, Хрватима п Словенцима из Аустро-Угарске. Ми се обраћамо Његовом Височанству као највишем чувару /угословенских и српских интереса са молбом да он узме лично у руке своје то питање. Време је скупоцено и свако ново устезање од стране Српске Владе могло би имати тешких последица.“

На ову безочност пријатеља Д-р Трумбићевих, који су се, дрскошћу сваких агената, нетражено наметали својим саветима, и који су 'се усуђивали пред српским Престолонаследником и врховним командантом српске војске лодвајап интересе југословенске од српских, п уверавати како држање српске владе онемогућава сваку корисну иницијативу за зближење и уједињење Срба из Србије не само са Хрватима п Словенцима, него чак mu са самим Србима из Аустро-Угарске.