Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

173

су“) сугерирао Савезницима неутрализацију целе јадранске обале, од Поле до Драча, о чему смо већ раније говорили. :)

Што се тиче саме депеше коју је г. Стид преко оног „одбора за источне ствари“ послао Њ В. Престолонаследнику, споменућемо и то, да г. Стиду на ту депешу нијс одговорено. Престолонаследник није имао воље дискутовати са г.Стидом о једној ствари, коју је Он не само боље од г. Стида знао, него и много, много више интереса и љубави за њу имао.

У тадашњој околини Престолонаследниковој добро се знало — јер Он то ни од кога није крио — да су Њему врло неугодни савети, који га наводе на то, да Он, као уставни владар, узима инцијативу за промену владе, и то поводом једног питања које је било још Крфском Декларгацијом регулисано. На тако што Престолонаследник се није хтео одлучити ни због тога, што његова влада ничим није показала да је ту Декларацију изневерила. Само, пак, питање о саставу нове концентрационе владе, било је покренуто на Крфу много пре поменуте г. Стидове депеше, још почетком 1918. г., кад се“ тамо српска Скупштина била састала. И Престолонаследникова је жеља била, да се таква влада образује. Али је опо– зиција захтевала да у новој концентрационој влади не буду три најјача радикала, због чега је цела ствар око састава те владе била илузорна. Најпосле, позивање г. Стида, да Престолонаследник, заједно с војводом Мишићем, дође на Запад у очи саме офанзиве на солунском фронту, морало је изазвати смех HM чуђење не само код Престолонаследника, него и код свих осталих, који су за тај, — ако није био нешто друго — наивни позив г. Стидов чули. Престолонаследник је, уосталом, добро знао, да се, и без његовог одласка с Крфа, на Западу не могу оглушити према жртвама, које је Србија у току целог рата чинила, а у том се тренутку и на нове жртве била спремила.

1) У лето, 1918, год, говорило се п о једној комбинацији, по којој би била могућа једна независна „Југославија“ изван Аустро-Угарске, али и бег Србије. Но, та комбинација, која је приписивана извесним енглеским круговима, није била никад симпатично примана ни код Француза, ни код Американаца.