Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

177

„Дошавши до убуђења да се њене државице клоне дислокацији, кућа Хабзбурга почела је да спрема концесије својим народима. По нашем сазнању, она их већ има пет у својим фијокама. Приморана на уступање, она објављује да је готова створити баш и једну Југославију под својим сопственим скиптром, ону о којој је сневао Франц Фердинанд. је ли потребно доказивати да би једна таква Југославија служила интересима аустро-угарским, пошто би остала потчињена Немцима и Мађарима2 Напротив, Југославија коју. би створила Србија, помогнута и подржана од стране наших великих Савезника, и основана на принципима исписаним у Крфској Декларацији, била би и остала би вечна савезница сила Споразума, које се боре за образовање националних држава, а против сваке хегемоније, нарочито оне која би лошла од стране Немачке. |

„Ми очекујемо једну Декларацију у овом смислу од стране свих наших Савезника; она се сама собом намеће својом оправданошћу, нашим заједничким ратним циљевима, а нарочито садањом ситуацијом на бојним пољима и у унутрашњости Аустро-Угарске,“ %)

Ова Пашићева декларација не одступа ни једном речи од онога, што су Српска Народна Скупштина и српска влада, још 1914. год. поставили као наш национални програм. Она је у пуној сагласности са целокупним радом српске владе за све време ратовања; она је у пуној хармонији са оним порукама, које је г. Пашић, у новембру, 1916. год., телеграфски био упутио оном великом збору наших сународника, одржаном у Питсбургу, у С. Америци; она је, такође, у савршеној сагласности не само са словом и духом Крфске Декларације и са свим оним што су, приликом Крфских конференција, говорили г. Пашић и чланови „Југословенског Одбора“, него и са оним г. Пашићевим експозеом, у коме је он, у марту 1818. год, пред Српском Народном Скупштином, изложио националну политику Србије, и на коме му је Д-р Трумбић честитао“ “)

*) Г. Шишић у својој књизи: „Документи“,.,. стр. 168. наводи из ове Пашићеве изјаве само десетак редака, п то из средине!

+) „Српски народ, који је поднео највеће жртве и који је дао сјајне доказе своје савевничке верности и лојалности, може бити уверен да ће после победе његове жршве бити и награђене; да ће његове шежње и његови идеали бити остварени, ако само п даље буде давао доказе својих грађанских и војничких врлина, и ако се буде чувао интрига, које би биле упућене на растројење његове једнодушности и слоге у одбрани интереса троименог српског народа“... „Германизам је ударио

Србија н Југословени 12