Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

175

Најпосле, ова декларација г. Пашићева не разликује се ни у чему, што је бшано, ни од осталих његових изјава, које је, пре ње или после ње, било пред Савезницима или у штампи учинио. Г. Пашић је увек говорио, и код савезничких влада у том смислу радио: да силе Споразума, признавајући Србију као свог верног Савезника од почетка рата, признају и њихову браћу Србе, Хрвате и Словенце, и помогну и њих да се ослободе и сједине с Краљевином Србијом.

При свем том г. Д-р Трумбић и његови пријатељи нису били задовољни тиме. Они су о горњој декларацији г. Пашића овако говорили и писали:

„Испред“ права народног самоопредељења, које народ није престајао истицати ни у унутарњој ни у спољној борби, г: Пашић истиче право савезничко исто оно с којим Италија, са Сонином на челу, захтева испуњење Лондонског Уговора и улази у југословенске земље као добро без сопственика, подложно искључиво праву оружја.“ ')

Да је нелојално тако тумачити горњу декларацију г. Пашићеву лако је видети и по самој садржини те декларације. Г. Пашић нигде не истицаше право савезничко испред права народног самоопредељења. Он само опомињаше наше Савезнике на њихову дужност, да Србији признаду право и помогну јој ослободити сву своју браћу и с њима се ујединити у једну слободну и независну државу. А та дужност Савезника истицаше из њихове раније дате речи, да ће признати сваком народу да сам одлучује о својој сопственој судбини. Како се, међутим, наш народ, преко „Југословенског Одбора“, већ био определио, и кроз Крфску Декларацију већ рекао шта жели, право и дужност Србије да баш она буде на челу покрета за уједињење нашег народа било је засновано не само на ранијем признању тога права од стране „Југословенског Одбора“, и наших разних народних организација у Европи и Америци, него поглавито на огромним жршвама Србијиним, које је у рату поднела и за ствар нашег народа и за ствар

на српску земљу надираћи ка Истоку и само слободна и уједињена држава Срба, Хрвата и Словенаца, у тесном пријатељству са Италијом, може затворити пут томе германском надирању ка Истоку и Јадранском мору, п допринети утврђивању праведног и трајног светског мира“...

Из Пашићеве декларације о спољној политици српске владе, коју је он учанио на 74 редовном састанку српске Скупштине на Крфу. („Српске Новине“ од20—Ш – 1918. године).

1) „Женевска Конференција о југословенском уједињењу.“ Женева, децембра 1918., стр. 5. (Издање чланова „Југословенског Одбора“).