Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

180

као: „Од како је постала државом, Србија је настојала речју п делом око уједињења јужнога словенског племена у независну државу. Цео је народ такође чезнуо за тим уједињењем; Срби, Хрвати и Словенци, који су живели под аустријском управом, тако исто као и они, који су живели у обе слободне српске државе“...

У прилог овоме да наведемо и једну депешу Лојд Џорџа, коју је овај, 27. Јула (19!:8) упутио председнику српске владе г. Пашићу. Та депеша гласи: - – =

„Најтоплија вам хвала на вашем телеграму. Поздрави из Србије нарочито су нам добродошли, јер у овој великој борби за слободу човечанства ни једна земља није показале већу издржљивост и храброст од Србије. Ви имате бесумње право када верујете да се сада већ брзо приближује дан, када. ће дефинитивно пропасти покушаји аутократске силе да задржи напредак демократије и наметне милитаристичку културу слободним народима Европе. Савезнички успеси у Италији и на Марни, сјајно држање Чехословака у Русији ну Сибиру, и беспримерно пожртвовање вашег сопственог народа, све то указује на крајњу победу наше ствари и на скоро ослобођење ваше отаџбине и ваших сународника од стране угњетача. Држите се чврсто [ош ово мало дана пи ваша натрада биће и наша“.

Има и једна изјава недавно умрлог лорда Нортклифа, власника многих угледних енглеских листова, која је у своје време била објављена и која такође сведочи, да су Савезници признавали Србији право да само она, и нико други, буде на челу покрета за ослобођење и уједињење целог нашег народа

Придружујући се прослави Видов-Дана, 15-(28)-У1-1918. у Лондону, лорд Нортклиф је и ово рекао:

„Прослављајући годишњицу Косова, годишњицу свога највећег пораза националног, народ српски показује своју чврсту веру у своје национално ослобођење. Ја никад нисам био сигурнији него данас, да ће блиски триумф савезничке ствари потпуно оправдати ту веру. Кад савезници не би подржали Србију, кад јој не би хтели учинити правду, зајсмuumu јој сигурност и независност у јединству с народима писте расе, онда би изгубили сва своја права да се сматрају као шампиони слободе људске. Они би изгубили ону моралну снагу, која им је дала могућности да остану чврсти до данас и која им једино може осигурати потпуну победу и трајан мир“