Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

186

стови наклоњени Д-р Грумбићу данас тврде, и као што јен Д-р Трумбић у горњој депеши тврдио, ствар би била готова, и Д-р Трумбић не би имао рашта молити г. Бабурицу, да га и он, чак отуд из Валпараиза, подржава.

Но, за политички менталитет Д-р Трумбића и његових политичких пријатеља најкарактеристичније је оно место у горњој депеши, где он вели: „Одбор не тражи за себе право војничке надлежности, како је дана чехо-словачком Већу, пошто је шу надлежност уступио српској влади“!

Нескромност, са којом се наглашавало то уступање „надлежности“, морала је пасти у очи и самом Дон Ники Гршковићу.

Шта је то Д-р Трумбић уопште могао „уступити“ српској влади! Јер, ако је реч о „југословенској војсци“, која се под српском заставом борила, зар је могло бити ма кога, који је веровао, да су они Срби, добровољци, који су ту војску у великој већини сачињавали, икад били пристали да буду У некој надлежности Д-р Грумбића2г! Да би се нешто могло уступити, треба прво у својим рукама имати оно што ће се уступити, А Д-р Трумбић никад никакве надлежности над тим људима није имао, нити би је могао имати. Нисмо међу поменутим добровољцима могли наћи ни довољно људи за једну једину чету, само зато што се тој чети хтело дати име Зрињскога, а камо ли да су они били пристали подврћи се некој надлежности Д-р ТГрумбића, чија надменост у том погледу није остала непримећена ни у меродавним француско-енглеским круговима.

Друга Трумбићева депеша, она од 30. октобра (1918), послата Већу у Вашингтон, такође је била отправљена кришом од српске владе, и опет преко енглеске ратне мисије. Том је депешом Д-р Трумбић позивао Веће у Вашингтону, да посредује код америчке владе, те да америчке трупе окупирају све главне тачке у Далмацији, Истри, Крањској, Хрватској и Славонији. „Важно је, вели Д-р Трумбић у тој депеши, да се ту нити талијанске ншпи српске трупе не употребе; а то се може избећи само помоћу Америке“.

Истога дана (30. октобра) Д-р Трумбић је послао Бећу у Вашингтон и једну другу депешу, и то преко српског посланства у Паризу. Ова друга депеша имала је за циљ да обмане српске званичне кругове о држању Трумбићевом и да