Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

= · 185

словенском народу“, призна право. „на државну независност у уједињењу“ са оним другим народом!)

Остављајући на страну ту јединствену формулу, по којој се имало извршити наше национално уједињење, формулу коју је Д-р Трумбић био пронашао, ваљда, међу неким старим ископинама на Тибру, а која је за сав разуман и једнострано незаинтересован свет представљала једну неразрешиву загонетку, — да се вратимо осталој садржини горње Трумбићеве депеше. Одмах ћемо констатовати да је г. Д-р Трумбић унео у ту депешу и нека тврђења, која су била скроз нетачна.

Пре свега „Југословенски Одбор“ није био једнодушан, као што је у тој депеши Д-р Трумбић тврдио. Много пре тога разишли су се неки чланови „Југословенског Одбора“ са Д-р Трумбићем и његовим интимним пријатељима у мишљењу какав став треба заузети у акцији, коју је „Југословенски Одбор“ имао спроводити. Шта више, сви чланови „југословенског Одбора“ нису били ни обавештени о горњој депеши Д-р Трумбићевој. Било је чланова „Југословенског Одбора“ од којих је Д-р Трумбић крио своје покрете исто као што их је крио и од српске владе. А пленарна седница, коју је Д-р Трумбић у горњој депеши стављао у изглед, никад није била одржана. Зато баш, што Д-р Трумбић није могао рачунати на једнодушну потпору свих чланова „Југословенског Одбора“, он је и захтевао од Већа у Вашингтону, да поменуту депешу саопшти и Валпараизу „тражећи да изрази своју солидарност са Одбором“, те тако да му бар с те стране појача положај према српским званичним круговима.

Друго, никада ни енглеска ни француска влада није усвојила „гледиште Одборово“, нити је и једна од тих влада икоме, ма кад, учинила какву изјаву у том смислу. Да су те владе биле примиле и усвојиле „гледиште Одборово“, као што ли-

5) Загребачка „Слободна Трибуна“ баш као да је хтела сама себи и Д-р Трумбићу да се подсмехне, кад је, у броју од 15-У-1921., написала. „сви ти дуализми не би се били јавили да није круг Пашића, - њиме на челу, стално правио разлику измећу српсшва и југословенсшва“ !!..., Пашић је, међутим, стално говорио: Срби, Хрвати и Словенци један су народ, док су Д-р Трумбићи његови пријатељи проналазили два народа, па онај „југословенски народ“ потпуно одвајали од Срба у Србији и Црној Гори, и јављали у Вашингтом да је загребачко Народно Веће „врховна влада“ над „свим југословенским земљама“ („Југославија у Америци“ стр. 30). Србију и Црну Гору нису ни рачунали у „југословенсоке земље !