Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

203 танак отклонио растурање конференције, чиме су Д-р Грумбић и Д-р Корошец претили. Да се допустило да та претња буде приведена и у дело, скупо би ту погрешку платио наш народ, и то баш Хрвати и Словенци. Али, није била реч о ономе шта хоће или неће Пашић, него о ономе што може. А г. Пашић, ако је, у Женеви, имао разлога дати пристанак на закључке тамо донесене зато само, да представнике „ЈУ гословенског народа“ спречи од једног лудог корака, нису тих обзира имали други фактори, који су били ван Женеве. Отуда јен дошло да су Женевске одлуке биле одбачене. Одбацили су их најпре чланови српске владе, који су тада још били на Крфу. Првога дана по свом повратку из Женеве у Париз, 12. новембра, г. Пашић је могаои јавно констатовати, да су Женевске одлуке изазвале несугласице међу члановима кабинета. Како је он, због тога, дао оставку, био је поново овлашћен да образује нову, овога пута коалициону владу, која је 3(16) новембра већ била готова, и која је још пре одласка г. Пашићевог у Женеву била спремана.

___У ту г. Пашићеву коалициону владу, поред осталих, били су ушли и г. г. Д-р Маринковић, Трифковић и "Давидовић. Тада први пут био је повећан број портфеља. Ново установљена министарства била су: Саобраћаја, Трговине и Народног Здравља. У овој влади г. Пашић је био без портфеља, атг. Мих. Гавриловић је добио портфељ министра спољних послова, Г. Стојан Протић задржио је портфељ Министра Финансија. Шефови странака били су примили на себе, да пред. Наследником Престола и пред Народном Скупштином оправдају повећање броја портфеља.

Са образовањем овог Пашићевог кабинета није, наравно, могло ићи лако, и то услед држања опозиције, од које је један део, као што ћемо даље видети, стално везивао нашу унутрашњу ствар за ствар „Југословенског Одбора“. Али су, најпосле, и те тешкоће биле преброђене, и г. Пашић је 3(16) новембра, могао јавити у Београд листу нове владе.

Колике су и какве су биле тешкоће при саставу тога коалиционог кабинета најбоље се може видети из једне г, Пашићеве депеше, коју је он из Париза послао на Крф под Мо 185, 19. октобра (по старом), за Наследника Престола.

Благодарећи г. Миши Трифуновићу, народном посланику, од кога смо добили препис те депеше, у стању смо њену садржину саопштити у овој књизи. Ово је њена садржина: