Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

207

хово и Југословенског Одбора држање могу осујетити стварање велике Краљевине Срба, Хрвата ин Словенаца. Али виде колику важност дајемо том питању и са својим захтевима иду тако далеко, да нас нагоне да попустимо или да цело питање народног уједињења · пропадне. Верују да ће одговорност пасти на нас, који не попуштамо и нећемо да образујемо концентрацаони народни кабинет, и што нећемо да се изравнамо с Југословенским Одбором; противимо се духу времена, да сам народ реши шта жели, и да јужни Словени реше: хоће ли са нама или ће гледати засебну државу. Нажалост, они нису свесни и не виде шта раде, јер су толико под утицајем дневне агитације којом наши прикривени непријатељи заражују свет. Они подлежу утицајима прикривене агитације, као што се подлеже бакцилима, који се не могу видети нис које стране долазе. Убедити њих у то да такво њихово држање може упропастити народну тековину, крвљу и жртвама великом добивену, немогућно је. Као што су могли гласати против кредита за вођење рата, исто тако и још више расположени су да учине изјаве и предузму кораке против српске владе, па ма шта после тога настало. Не маре да Србија остане у старим границама, ако им се не попусти. Самоуверени да они таквим својим радом желе да помогну Србији, или ако се не помогне да кривицу баце на српску владу, па још и даље на факторе, који се не желе мешати у решење ове тешке кризе. Моје је уверење да смо стављени пред питање: или да попустимо или да се уклонимо, ако нећемо да се светска брука свали на српски народ и да упропасте све тековине четворогодишњег ратани небројене жртве нашег народа. ја молим Наследника Престола да буде уверен да ми је врло тешко и необично непријатно кад се обраћам са таквом молбом и да не бих никад у другим приликама пристао да излазим са таквим предлогом пред Наследника Престола, да нису у питању тако велики и судбоносни догађаји, и молим га да пређе широкогрудо преко таквог држања опозиције, јер она не схата значај свога држања, није свесна колико греши према своме народу, и да у интересу великог народног дела, од кога није било већег у Историји, попусти, и да ме овласти да предузмем склапање коалиционог кабинета, наравно да о свему буде напред упитан за одобрење; па, ако успем да склопим кабинет, да бар ублажим тешку ситуацију, и на тај начин олакшам решење другог питања.