Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

208

Но како наша удружена опозиција ради заједно с Југословенским Одбором и како ће њен улазак у кабинет зависити и од тога хоћу ли моћи наћи неки начин за споразум с Југ. Одборомг то ћу бити приморан да тако водим преговоре, како ћу сигуран бити, да ће се тешкоће које над Србијом висе отклонити и од Србије и од нашег народа. На сваки начин извештаваћу Ваше Височанство што брже и молићу В. Височанство за брзе одговоре како не би прекинули преговоре, под изговором да ствар намерно одуговлачим. Молићу и другове у кабинету да ту ствар олакшају, и да будемо што пре начисто са резултатом преговора.“

На ту депешу г. Пашићу је, одмах сутра-дан, 20. октобра, послат из Солуна овај одговор: „Његово Височанство Наледник Престола одобрио да тамо образујете коалициони каинет у смислу вашег телеграма Мо 185.“ i

Anu се образовање овог коалиционог кабинета морало одложити због одласка у Женеву, те се он образовао тек по повратку г. Пашића у Париз. |

С 6

Д-р Трумбић са изасланицима Народног Већа био је остао у Женеви по одласку г. Пашића из ње. Изасланици Народног Већа, пошто су у Женеви постигли оно што су хтели, нису се више журили да се врате у Загреб. Шта више, они су саг. Трумбићем и сами, после три дана, отишли у Париз, где је г. Д-р Трумбић покушао наћи потноре код српске опозиције не зато, да г. Пашић буде оборен у српској Скупштини, него да се умоле савезничке владе да га оне оборе. Његов покушај у том правцу био је од стране српске опозиције одбијен, и тада сен Д-р Грумбић коначно уверио да се остварило баш оно, „што ни најневерније Томе нису смеле претпоствљати,“ т. ј. да су „женевске одлуке остале мртво слово на хартији. •%) А оне су то остале просто зато, што су биле далеко од тога да представљају истинске жеље нашег народа. Женевске су одлуке биле најречитији доказ да нису Краљевина Србија пи њена влада биле задахнуте духом империјализма, него да то беху „Југословенски Одбор“ и загребачко Народно Веће, који покушаше приграбити за своју „независну и суверену државу“ и оне српске земље

6) „Женевска Конференција“... стр. 48.