Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

212

наш тронимени народ. Он би водио нашу народну спољну политику, као и нашу унутрашњу политику до Конституанте, а после ићићемо редовним током. Гледајте што пре ступите у везу са тим Већима. Обавестите их да би тај начин и пуг за састав концентрационог кабинета био најприроднији, и ла би такав кабинет уживао највећи ауторитет како на страни тако и у земљи. Молим известите ме о „резултату преговора и додира с Народним Већима.“>)

По овоме су, колико смо обвештени, предузимани извесни кораци из Београда. Али се тада још није могло уопште постићи оно, што је г. Пашић желео и саветовао. У Загребу је, у то доба, био још потпуни хаос и иначе, а нарочито у средини Народног Већа, које још није било начисто с тим на шта коначно да се одлучи. Чекала су се упуства од стране „Југословенског Одбора“ и Д-р Корошеца. А, као што смо рекли, тек се 7(20) децембра могло у Београду извршити оно, што је г. Пашић из Париза саветовао још 5(18) новембра.

Д-р Корошец је, пре него што је из Женеве пошао за Париз, дао један интервју женевском листу „Га Ретокгапе МошџуеПе.“ У томе интервју, који је у поменутом листу објављен 15. новембра (!918), Л-р Корошец је нагласио да се Конференција у Женеви занимала „конституисањен једне југословенске владе“ т.ј. „оснивањем једне организнције, која OU према иностранству, а нарочито према Антанти, представљала једну нову групу од 12 милијуна становника“. Упитан о Конституанти, о времену кад ће се и месту где ће се она састати, Д-р Корошец је том приликом одговорио: „Ништа још није одлучено; сасвим природно: Загреб, Београд или Цетиње, биће њено седиште. Датум састанка још није утврђен“) Слични

3) Г. Пери Јовановићу, сада адвокату у Београду, дугујемо захвалност за препис ове депеше.

6) Баш у доба, кад су одржаване ове конференције у Женеви (првих дана новембра) стигао је француској влади из Рима, од њених тамошњих нарочитих повереника, један извештај, у коме се, односно представника јужних Словена Аустро-Угарске, и ово напомињало:

„Ако се елиминпра питање Далмације, Хрвати су готови да помажу сваки компромис, који би довео до споразума између Италије и Југословена, и да помирљиво утичу на своје земљаке. Најзад, Југословени ни у којем случају не мисле да руковођењу српске владе повере будуће уређење једне слободне државе, чији монархијски облик владавине они не усвајају а рпог.. Они у будућности виде једну федеративну серпскохрватеку-словеначку државу са политичким средиштем у Загребу, за чије ће уређење бити надлежна једино велика Народна Скупштина.“

Овај извештај био је, у своје време, у препису достављен и српској влади.