Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

/

213

разговори потезани су по штампи у Швајцарској још и раније, иста као што су о томе писали г. г. Стид и Ватсон у својој лондонској „Меру Епгоре“. Ти пријатељи Д-р Грумбића писали су о томе још у лето 1918. г. наглашујући конфедерацију као једину могућу форму уједињења „југословенског народа“ са Србијом. Али, у колико су такви разговори били захватили и штампу романске Швајцарске учинили су, да у честитих Швајцараца прекипи чаша стрпљења, и да они томе и јавно даду израза. |

Тако је женевски лист „[е Оепуо:5“ (од 29-УШ-1918) доносећи један чланак, којим се ударало по Србији и пледирало за конфедерацију, нарочито нагласио, да је редакција „избацила из тога чланка неколике безочности“, и да је то „последњи пут“ што даје гостопримство за такве разговоре. Јер, — додавало је уредништво поменутог листа, — разговори о конфедерацији, „при свем том што могу симпатично бити примљени у једној федеративној Швајцарској, нису сада опортуни“, пошто, вели, ијужни Словени „морају имати пречих брига сад, кад армије маршала Фоша још нису натерале Централне Силе да потпишу Вилзонов мир“.

А лозанска „Gazette de Гацзаппе“ (од 25-Х-1918), преносећи у своје ступце извод из чланка једног Југословена из Црне Горе, који је пледирао за „широку југословенску владу“, мудро је са своје стране напомињала, да сада није време томе и да „не би требало да се Југословени представљају пред светом, ни пред председником Вилзоном, као гомила ривалних држава и непомирљивих политичких партија“. Но, као што смо раније видели, они су се до тог времена већ увелико били представили као такви. ~

Д-р Трумбићева акција, и јавна и тајна, није имала други циљ до тај, да интересе „југословенског народа“ представи Савезницима друкчијим и оделитим од интереса Краљевине Србије. Го је увиђао сав свет, и пријатељи нашег народног уједињења, као и његови непријатељи. А загребачко Народно Веће и његови изасланици само су својим држањем потврдили раније од стране Д-р Трумбића и „Југословенског Одбора“ стално наглашавано двојство интереса између Краљевине Србије с једне и бити имајуће „независне и суверене“ загребачке државе с друге стране.

Та Акција Д-р Трумбића и Југословенског Одбора“ уносила је до те мере раздор међу нашу емиграцију иу