Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

214

обема Америкама, да је тамо борба постајала све жешћа н жучнија, докле под јесен 1918. г. није достигла своју кулминацију и већ увелико била избачена и пред најширу америчку јавност. Беху тада на једној страни, сем два-три изрода — сви без разлике Срби и један мањи део Хрвата, а на другој Хрвати Трумбић-Гршковићева кова. И докле је збор Хрватау Њу-јорку, 7. новембра, 1918. г. доносио резолуцију: да се „душом и шјелом придружујемо Народном Вијећу у Загребу“... „е да се Југословени из бивше АустроУгарске са онима из Србије пи Црне Горе уједине у једној недељивој демократској републици““) дотле су Срби и онај мањи део Хрвата супротно изјављивали: „У име више хиљада Хрвата из Далмације, Југословени града Антофагасте, сакупљени на великој скупштини да прославе славодобитне побједе савезничких војски, које стварају слободу свијета, поздрављају јуначку српску војску, у нади да ће њихови успјеси 00нијети потпуну слободу свих Срба, Хрвата п Словенаца под владавином нашег сиједог владара Краља Петра КараЂорђевића“ — телеграфисано је из Антофагасте г. Пашићу 15. октобра, 1918. под потписом Антуна Лукшића, потпредседника и Марцела Колина, секретара збора.“)

Такве су резолуције биле донесене и такви су поздрави били слати и са збора одржатог у Саут-Бетлехему, када су „Срби, синови Хрватске и Славоније, Босне н Херцеговине, Баната и Кршне Лике“ најодушевљеније поздрављали Крфску Декларацију и најоштрије осуђивали Д-р Хинковића, Гршковића и комп. А исто тако топли поздрави били су послати и Краљу Петру, и Престолонаследнику, и г. Пашићу са великога свесрпског конгреса одржатог у Чикагу !. и 2. децембра 1918. г, где се беху искупили делегати 200 српских организација из обе Америке.“)

Докле је, дакле, Д-р Хинковић из Њу-Јорка пи Вашингтона проглаллавао да је „идеја Пијемонта постала обеспредмешном,“ а Д-р Трумбић, преко страних ратвих мисија, тајно упућивао на интервенцију код америчке владе у циљу да се сриска војска не пусти у „наше крајеве“, и докле је за такву своју политику тражио и потпору наше емиграције у Јужној Америци дотле баш отуда, из Валпараиза, под 20—%Х—1918., председ-

5) „Амернканскн Србобран“ ни „југ. Свијет“, оба од 16-Х1-1915. 6) „југословенска Држава“ (Валпараизо) од 26-Х-1918. 7) „Амернкански Србобран“ од 15-Х1-1918 н од 2–Х1-1918.