Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

222

народ“, „свеопћа народна Уставотворна Скупштина“, у којој

_не сме бити „мајоризирања“ и која ће „Коначно одлучити“ и о „форми владавине“, и о „унутрашњем државном устројству“ итд. Спомиње се све, само Србија не! И то прећуткивање имена Србијиног није пуки случај, јер све оно што су тада радили Народно Веће и Хрватски Сабор, рађено је по упуствима г. Д-р Грумбића, који је у то време свом снагом запињао, да изигра Србију и да је лиши свих ратних плодова, па чак и голог признања за све оно што јеона у ток“ рата за општу ствар поднела. Д-р Барац донео је био готове формуле из Женеве, и уочи самог образовања Народног Већа саопштио их не само утицајним Хрватима него и Србима, који су се ради тога једног дана били окупилн у здвокатској канцеларији Д-р Срђана Будисављевића. У Загребу су те Трумбићеве поруке биле снисходљиво примљене, па их је тако примио и г. Свет. Прибићевић и држао их се као Јеванђеља. Плод тих Д-р Трумбићевих порука јесте и горњи предлог, који је г. Свет. Прибићевић, кад је у Сабору добио реч, овако образложно:

па „У смислу овога“ предлога има да се та наша независна и потпуно суверена држава протегне на читавом паем родном територију од Соче тамо до Солуна“..

„Високи Саборе!

„Нема никакве сумње, кад ово говорим, да онда ми који очекујемо да he Ta заједничка држава бити велика, моћна H снажна, у томе моменту треба нарочито да нагласимо, да у тој заједничкој држави Словенци, Хрвати и Срби имаду да буду пошпуно једнак фактор (Тако је. Живно. Не ради се о томе, и не може се и не смије се радити о томе да се у том јединственом народу поједини делови мајоризирају или нулифицирају. (Тако је. Живио.) Јер, високи Саборе, кад би у свијести макар једног и најмањег дијела нашег народа, кад би се у тој свијести могла да увријежи бојазан или сумња, да у тој заједничкој држави сваки дио народа не би имао било једнаку заштиту, било једнаки суверенитет, кад би се такова сумња могла увријежити у једном дијелу тога народа, онда би та сумња изазвала стање, које би значило једну слабост наше нове државе, (Такоје) и у тој слабости туђински народи, који ће нас окружавати и који ће гајити према нама империјалистичке тежње, нашли би снагу за себе (Тако је, Пљесак)“.