Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

223

„Високи Саборе! Како се види из овога прешног предлога, ми говоримо о држави Хрвата, Словенаца и Срба. Дакако, ми у овом часу то не можемо за цијели народ учинити, па се зато у овом часу не упуштамо ни у какво кодифицирање. О свему тому, о будућој државној форми, надаље о нашој унутарњој државној организацији, о тому како да се уреде данашњи наши међусобни одношаји, о свему томе има да одлучи опћа народна Конституанта“...

Тако је г. Свет. Прибићевић радио и говорио у јесен 1918. г. А тако као и он радили су и говорили и сви други, а Стјепан Радић, Дринковић и Д-р Кошутић и данас тако раде и говоре, и траже за хрватски народ „једнаки суверенштеш“

„слободну суверену Хрвашску државу“.

После тога г. Прибићевићевог образложења, датог у Хрватском Сабору, сасвим је разумљиво, што се у горе поменутом предлогу прећуткивала Краљевина Србија, а спомињало само „етнографско подручје“, „држава“ и т. д. Пошто се све остављало решењу „свеопће Конституанте“, па и форма влалавине, онда се није ни могла прејудицирати воља те Конституанте, па своју судбину унапред везивати за једну — Краљевину. Тако су онда мислили и г. Свет. Прибићевић и остала загребачка господа.

Али у Београду нису тако мислили. У Београду нису хтели једно тако капитално питање, као што је питање облика владавине и устројства државног, оставити на милост и немилост вољи „свеопће Конституанте“, у којој би они, који су пролевали крв за народно јединство били надгласавани бив, цесарско-краљевским беамтерима, црножутим клерикалцима и поткупљеним анационално-бољшевичким елементима. Влада српска имала је потпуно право кад се концем новембра 1918 г. није хтела освртати на оне „напутке“, које су јој изаславици Народног Већа донели у Београд. Ти „напутци“ били су, као што рекосмо, плод авантуристичке политике, коју су у иностранству водили Д-р Трумбић и „југословенска Одбор“

иза леђа српске владе, и коју је прихватило у Загребу и Народно Веће.

55

Друга од поменуте две одлуке, коју је Хрватски (Сабор на истој седници донео, била је признање, да је Народно Веће врховна власт.