Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

224

(Својим прогласом од 1!9. октобра 1918. г. загребачко Народно Веће је било објавило, да је оно једкни меродавне чинилац у свима народним питањима, и да у тим питањима нико, ни једна странка, па ни сам Хрватски Сабор, не може никакву одлуку доносити.

Предлог о признању Народног Већа као врховне власти, (Сабору су били поднели г. Д-р Павелић и другови.

(Сам предлог гласио је овако:

„Сабор као представник Краљевине Хрватске, Славоније п Далмације сматра објаву Народног Вијећа од 19. 0. м. за _ себе обвезатном, ше изјављује, да признаје Народном Вијећу Словенаца, Хрвата и Срба врховну власт“,

(Сабор је једногласно усвојио и тај предлог.

Пада у очи да се у овим одлукама Хрватски Сабор декларирао и као представник Далмације. У ствари он то није био. Далмација, у Хрватском Сабору, који је у Загребу заседавао, није имала ни једног јединог свог представника. Она имађаше свој засебан, далматински сабор, чије је седиште било у Задру, и нама није уопште познато, да је и међу Хрватима у Далмацији, од како је она одвојена од Хрватске, икада било озбиљног покрета, да се Далмација поново сједини с Хрватском.

„Године 1847. мађарски сабор просто је анулирао Хрватску. Хрватска је одговорила објавом рата, и први су били Срби из Војводине, који су похитали у помоћ Хрватима“, — каже г. Дежман у својој брошури „јужнословенско питање“.

За Србима из Војводине похитали су у помоћ Хрватима и Срби из ондашње Кнежевине Србије. Далмација је чак и тада ћутала! А кад са састао Хрватски Сабор 5. јуна, 1848. год, ни један Хрват-далматинац није хтео посетити Хрватски Сабор, да бар буде сведок онога што се тамо радило у једном историјском моменту. Хрватски је Сабор тада донео извесне закључке, поређане у неких 35 тачака, од којих ћемо овде поменути само три:

У петој тачки говорило се о томе, „да се умоли Круна, да реичкорпорира Далмацију Хрватској“.

У шестој се тачки овако напомињало: „пошто су браћа Чеси, Срби и Словенци посетили Сабор, а од Далматинаца нико није дошао, закључено је издати братски проглас и позвати их да се што пре сложе и стопе с Хрватском“.