Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

226

раду око стварања наше државе. Србима у Загребу поручивало се у том погледу, да и они траже републику и да траже, да се наша нова држава, унутра, уреди на основици аутономних покрајина. (федерација). Уз то им је поручено и TO, да они треба добро да разликују званичну Србију од опозиционог блока, и да на остварању државног јединства треба, у првом реду, радити не са српском владом него са српским странкама, „пошто је једино то демократски“, како су они говорили.

Из једне изјаве Д-р Жарка Миладиновића, коју је учинио У Х седници Уставотворног Одбора, види ссе, да је и он био присутан поменутом састанку са г. Барцем, и да је оштро протестовао против предњих порука. Поред осталог, он је тражио од г. Барца ближа обавештења о унутрашњем уређењу државе и чудио се: „откуд то да ми диктирамо једној слободној држави да се одрекне свога Краља“. Г. Барац — вели г. Миладиновић — није ми одмах умео одговорити, и рекао је само толико „да ће о свему томе Конституанта решити.

То је што се тиче тога г. Барчевог састанка са Србима. Али је г. Барац и Хрватима доносио исто такве и вероватно још опсежније и детаљније поруке. Отуда ми и видимо како г. Стјепан Радић стално тврди да су Хрвати „преварени и да им је „обећавано једно, а даје им се нешто сасвим друго, па је, нема сумње, на таквим и сличним порукама основано и оно дуго оклевање Народног Већа да приступи извршењу главног народног задатка.

Као што је познато, Хрватски је Сабор још 29. октоора, 1918. год. прогласио одцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од аустро-угарског царства и одлучио да те територије имају ући у састав заједничке државе свих Срба, Хрвата и (Словенаца. Истога дана било се обратило и врховно заповедништво аустро-угарске војске савезницима молбом за примирје. О томе и о одговору савезника било је Народно Веће у Загребу, већ 2. новембра, и званично обавештено од аустријског врховног војног заповедништва. И, уместо да што пре приступи главном послу око народног уједињења ида у шом ипљу одмах ступи у везу са српском владом, Народно је Веће траћило време играјући се суверене државе и растезало ствар читав месец дана!

Поруке, које је донео г. Барац, а вероватно и оне које су другим путем, и раније, стизале из Швајцарске у Загреб,