Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

221

учиниле су те је Народно Веће губило време у залудним покушајима да према Краљевини Србији нстави другу „суверену државу , састављену из свих наших земаља с оне стране Саве и Дунава, државу, која би, наслоњена на свој суверенитет, могла не само постављати услове какви јој на ум падну, него и везивати за те услове свој пристанак на уједињење. (С друге стране, Народно је Веће очекивало повратак српске опозиције у Београд, надајући се, ваљда, да ће њеном помоћу лакше доћи и до републике и до федерације.

Само се тиме може објаснити, што је све време од 29. октобра до 23. новембра продангубљено. А то је дангубљење, опет, донело многу крупну штету нашем народу.

Кад се данас прича како су Хрвати „преварени“ и како им је „обећавано једно, а даје нешто сасвим друго“ и кад се неки хрватски кругови труде представити ту ствар тако као да је то била Србија, која им је нешто обећавала, па сад не држи своја обећања, онда то не значи ништа друго до намерно обмањивање хрватских маса на рачун Србије.

Никад ништа није Хрватима обећано у име Србије ван онога, што стоји у Крфској Декларацији. А та су обећања, хвала Богу, данас остварена. Ако су „Југословенски Одбор“ и српска опозиција Хрватима обећавали и друго што, они ни по чему нису имали права то чинити у име Србије, јер нису били кеалификовани да у њено име говоре. Према томе би. и Степан Радић и сви остали, који се у агитацији код народних маса служе и неким, тобоже од Србије неодржаним обећањима боље учинили да оставе Србију на миру. Нека се они, у том погледу, обрачунају са онима, који су им давали каква обећања, која сад не држе. С том работом Србија нема ничег заједничког. А кам лепе среће да су у Загребу мање обртали ухо порукама из Швајцарске, а више се трудили, да, одмах после 29. октобра, 1918, године, пођу правим путем, била би нам уштеђена не само многа народна штета, него и ово данашње узајамно објашњавање, које је, за ово четири године, начинило толико лома у нашој земљи.

У прошлом чланку изнели смо да су поред осталога, и поруке, које је г. Д-р Барац из Женеве донео, а вероватно и друге које су из Швајцарске у Загреб другим путем, и раније, стизале, учиниле те је Народно Веће оклевало, да од-