Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

235

Далмације не само није уништена, него је куд пи камо прошпрена“.3) и Тт. д.

Најпосле је „закључак“ ужег одбора усвојен већином гласова, а 27. новембра пре подне кренули су из Загреба у Београд и одређени делегати, који су, споразумно са српским меродавним факторима, имали извршити образовање заједничке државе.

x;

Из овог нашег излагања види се са каквом су идеологијом Хрвати ступили у ову нашу данашњу заједницу. И ако су они, !, децембра, 1918. године пристали на унитарну државу каква је тада усвојена, они се своје идеологије нису били коначно и у свему одрекли. Тада су је канда само притајили због „животних интереса“ своје земље, у којој је царовао хаос | због свога спољнег потожаја. Они су у Београду и посла-' никовали и министровали, али су стално остали при непоколебивом уверењу, да акт од !. децембра није последна реч. Рачунали су, вероватно, да ће, доцније, ипак имати н времена и прилике да изведу своје. Тако су радили све док није изборни закон донесен. А кад је и то учињено, и кад су извршени избори и сазвата Уставотворна Скупштина, онда су почели отворено говорити и наделу показивати какву државу хоће:

Г. Ројц, демократски посланик грешио је кад је у „Новој Европи“ покушавао објаснити Радићев изборни успех спорадичним погрешкама административне државне власти, Далеко од тога да су те спорадичне погрешке, баш ако их је и било, могле изазвати читав један антидржавни поктет као што је Радићев, томе покрету треба тражити узрока у напред поменутој идеологији, која је својствена и свима другим хрватским странкама, и која се од Радићеве идеологије, у својој суштини, много не разликује. Таква идеологија тих других хрватских странака и учинила је, те су све оне редом, и преко својих органа и иначе, и за време избора и много пре избора, свом снагом помагале Радићеву акцију. Место да су радиле на стишлавању и приближавању, и оне су запињале око тога да се подигне што већа узбуна, те су на тај начин још више појачавале оно узајамно неповерење, које је већ било изазвано ранијим радом и „Југословенског Одбора“, и Народног Већа и других хрватских фактора.

8) „Доменти“... стр. 237—278,