Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

260

она када треба образовати нову народну државу, у коју Бе ући и Хрвати и Словенци. ЕЗ

Оно што је урадила Велика Народна Скупштина у Подгорици 13. (26.) новембра, урадила је, као што смо видели, и Велика Народна Скупштина у Новом Саду дан раније, 12 (25) новембра. Војвођани су такође ударили правим путем и прогласили директно сједињење са Србијом. Босна и Херцеговина учиниле су то исто раније, гласањем по срезовима. када је од 54 среза колико их у Босни и Херцеговини свегг има, равно 42 гласало за директно присаједињење Србији.

Разуме се да је загребачко Народно Веће предузималс све што је могло, да спречи и ову оваку одлуку Војвођанске Скупштине у Новом Саду и оно онако изјашњавање Босне и " Херцеговине. Ми смо, у потврду тога, спомињали не само фалсификовање оне депеше, којом је г. Свет. Прибићевић покушао одвратити Војвођане од Београда, него смо говорили и о ономе жалосном Србину, Д-р Владимиру Ћоровићу, сада професору београдског Универзитета, који је у Загребу позивао Србе на зборове на којима је доказивао да Босна и Херцеговина нису српске земље! Али, оставимо ово на страну. Главно је сада то, да загребачко Народно Веће није у ствар: представљало ни Босну с Херцеговином, ни Војводину, кад су његови изасланици дошли у Београд 28. новембра, 19185 године.

Истина је, да је у загребачком Народном Већу било н

Босанаца, као год и Војвођана; али народ у тим покрајинама не само што није ишао за тим својим земљацима, него се чак отворено дигао против њиховог рада у Народном Већу, па сам, мимо њих и мимо Народно Веће, одлучио о својој судбини. Међутим, при све том што загребачко Народно Вебе није имало права говорити у име Босне и Херцеговине, кас ни у име Војводине, његови су се изасланици, у Адреси коју су поднели Регенту Александру, представили као изасланици врховне власти независне државе свих Словенаца, Хрвата и Срба, настањених на територијуму бив. аустро-угарске монархије! Представили. су се, дакле, и као изасланици власти која је представљала и Војводину, и Босну с Херцеговином, док у истини то нису били.

Не знамо зашто су у Београду преко те ствари прешли