Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Не стоји, дакле, тврђење Д-р Кошутића као да је Хрватски Сабор пренео на Народно Веће само један део власти, него је истина да је он на то тело пренео сву власт, као што су то јасно и гласно признавали и Франковци онда кад суу Сабору гласали за горњи предлог, и не само за њ гласали, него су тим предлогом и толико усхићени били, да су на истој саборској седници објавили и распуштање своје рођене странке, јер „ново доба иште нове програме и нове страначке творевине“, како је рекао г. Пребег. А кад је Хрватски Сабор пренео на Народно Веће сву власт, када није задржао за себе право примити или одбацити одлуке Народног Већа, него је прогласио то тело „јединим одлучним чиниоцем у свима питањима народне политике“, признавајући унапред одлуке Народног Већа и за себе, за Сабор, обавезним, онда не стоји у ствари ни друго тврђење Д-р Кошутићево, на име, да Народно Веће није имало право закључити у Београду ма какав дефинитиван споразум у име Хрвата. Напротив, из предњега смо видели да је Народно Веће добило од Хрватског Сабора неограничен мандат, и да је сно тај мандат могло употребити по своме нахођењу, снако како само оно за најбоље нађе, и без припита Хрватског Сабсра.

Према томе, акт од !. децембра, 1918. год. пма пуну обавезну силу и за Хрватску u Хрваше, јер су у извршењу тога акта споразумно учествовали осим српске владе и око тридесет изасланика Народног Већа „с пуном влашћу да у споразуму с владом Краљевине Србије проведу организацију јединствене државе“. Тако је гласила одлука Народног Већа од 24. новембра, 1918. |

Ако су исасланици Народног Већа прекорачили границе датих им упустава то ни мало не смањује вредност акта од 1. децембра, јер су они били овлашћени да то учине, пошто им је дата пуна власт за преговарање и за споразум. Сем тога, фактор пред којим би они могли због тога одговарати, пред којим би били дужни полагати рачуна о своме раду, било је Народно Веће, од кога су џ примили мандат, а не Хрзатски Сабор. А Народно Веће јеу два маха, прихватило оно што су његови изасланици 1. децембра, 1918. г, у споразуму с владом Краљевине Србије, у Београду извршили. Први пут је Народно Веће то прихватило онда када му је био саопштен акт од !. децембра и оно, Народно Веће, од стране председништва распуштено уз познату објаву, да је престала