Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

266

љевину Србију“, Хрватска је нашла да јој није потребно „да рачуна на те друге опипљиве материјалне елементе“, на своју војску!

Тај безобразлук Кошутићев, који је нашао места и у ступцима „Радикала“, најречитије демантује факт: да Хрватска у опште никад није имала своје војске. А у колико је било Хрвата у аустро-угарској војсци, они су се, много пре акта од 1. децембра сами распустили и међу својим сунородницима по Хрватској отпочели пљачкати и убијати тако, да је Хрватска, која је располагала са оним „опипљивим материјалним елементом,“ који би она и употребила, само да је знала ово што данас зна, да је, дакле, та иста Хрватска н поред њене „знамените војне снаге“, и још у новембру (8) 1918. г, морала позвати у помоћ српску војску п Србију да је онп спасу од оних“), које је г. Дринковић покушавао 310билисаши, ми њима запретити свакоме, који би што имао против већ устројене „независне“ загребачке државе!)

Хрватски проблем „Велика Србија“ и демократа Анђелнновић

Београд, 21—1— 1922.

У овдашњим „Новостима“ (бр. 259) објављено је мишљење r. Д-р Анђелиновића, народног посланика о хрватском питању.

Није без интереса задржати се на тој г. Анђелиновићевој оцени хрватског проблема, ни ако нам она не пружа скоро ништа ново нн у погледу факата ни у погледу закључака, које на њима оснива. У колико је вама познато, ново ће ту

4) Д-р Јосип Шиловић (на седници Хрватског Сабора од 29. октобра 1918.): „Изјављујем да би и господа Тодор и Марко грофови Пејачевић ванредно радо дошли у данашњу нсторијеку седницу Хрватског Сабора, али услед силе неминовне — нажалост, опколио их зелеви кадар — нису могли доћи, те преко мене јављају да улазе у Народно Веће“... (Шишић: „Документи“, стр. 204.) |

5) ...„Шта би било данас од JyrocHmoBeHcrBa ma Ce HHie SHHITHTH;TO угледом и моћном фирмом Србије Какве би ужасне прилике завладале код нас после онако нагле демобилизације, да није притекла у помоћ Србијина војскаг Ко би заступао југословенске земље бивше АустроУгарске, непризнате за пријатељску државу, на светском форуму да није било Србијег Седам година су њезини синови под оружјем, па ипак су спремни у крв, у смрт, за сваки камен хрватских обала, за сваки педаљ словеначке земље. Па, ипак, има неких и неких, који још мрмљају о некој измишљеној Србијанској хегемонији, које нема и коју неће ни Србија“ (хрватски орган „југословенски Лист“, Сарајево, март, 1919. год.)