Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

22

носом, поздрављају Краља јунака и мученика, са живом вером, да је близу час, кад ће та свеколики ослобођени народ поздравити као светитеља свих Срба, Хрвата и Словенача“. Престолонаследник је поздрављен као „носилац идеје слободе пи уједињења свих Срба, Хрваша и Словенаца“, а г. Пашић као што рекосмо, речима вере „да ће искусни представници Србије савладати све препреке, које би стојале на путу осшварењу заједничког циља“.

Председник збора, Дон Нико Гршковић узвикивао је тада: нека „наш топли поздрав буде лист ловора око главе овјенчане јунаштвом и мучеништвом сељака Краља Петра“. Заклињући се на верност томе сељаку Краљу мученику и „витешком вођи Краљевићу Александру“, Дон Гршковић је тада износио и своје и осталих другова искрене осећаје, „што нам пуне душе и срца наша, а што их подносимо- пред часно лице старца државника, председника српске владе, Николу Пашића“.

Г. Бјанкини је на томе збору поздрављао Србију и њену војску, „те нашу народну династију, на челу јој Краља Петра Карађорђевића, уз Престолонаследника Регента Александра“ А г. Милан Марјановић, онда члан „југословенског Одбора“, који је томе збору у Питсбургу такође присуствовао, до неба је уздизао тада г. Пашића, да би га, после, што више могао од сваке руке грдити и нападати.

— „Чули сте речи из поздравног телеграма највећега п најчаснијега државника нашег народа, министра председника Пашића“ — узвикивао је тада г. Марјановић, додајући, како

ванични представници Србије воде такође борбу, и ако по-

литичку, и то „под вођством искусног, мудрог и невјероватно постојаног старца Николе Пашића“, чије је речи из напред ваведеног телеграма: „спсредна питања оставите га доцније спорузумно шп оратско решење“... г. Марјановић тада прогласио као „програм рада за сада и за будућност“.“)

Иза ових у С. Америци нису били изостали ни они наши саплеменици, који су били у Ј. Америци. И на збору у

|) „Југословенски Народни Збор Сјеверне и Јужне Америке“, Антофагаста, фебруар, 1917. Ова је књижица изишла као трећа свеска „југословенске Библиотеке“ у издању редакције листа „југословенска Држава“. Одатле смо узели цитате, који се тичу збора у Питсбургу, од 1916.