Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Програм „Југословенског Одбора“.

Преносећи и у Лондоц, иу Париз, иу Америку онај осећај дуализма, којим су у Риму били прожети, чланови „Југословенског Одбора“, при свем том што су добро могли знати да ће такав њихов рад будити на другој страни оправдане сумње у искреност њихових тежња и уносити забуну у редове нашег народа, нису никако напуштали ту своју политику. Напротив, они су је све јаче и јаче наглашавали, и не само у усменој и писменој пропаганди, коју су, преко својих људи, међу нашом емиграцијом водили, него и у другим својим актима, па и пред савезничким владама.

У “"накнадноме мемоару, од 13. марта 1916, г, предатом француској влади, у коме се, у главном, понављају обавештења, изложена у ранијем мемоару, ономе од 6. маја, 1915. г. „Југословенски Одбор“ не помиње више, да је он тело, које је ту само ради „упућивања савезника у стање југословенских земаља, које су под Аустро-Угарском, и у њихове националне тежње“, него се сам, и то на првом месту, представља као легални представник наше целокупне емиграције, па чак и као легални представник свих Срба, Хрвата и Словенаца у Аустро-Утарској! И ма да чланови „Југословенског Одбора“ никад нису били признати као легални представници ни целокупне наше емиграције, а још мање свих Срба, Хрвата и Словенаца у Аустро-Угарској, бар нису били признати као такви од стране оних, који су имали права да се о том питању изјасне, њима то ипак ништа није сметало да изиђу пред једну, Србији пријатељску и савезничку владу са таквим тврђењем. а) Хтели су обратити пажњу француској влади, да није ту само Србија и да се не разговара само с њоме кад је реч о Србима, Хрватима и Словенцима из АустроУгарске, него да је ту и „Југословенски Одбор“, који у тој ствари, такође, мора имати реч, и то у толико пре, што се он са Србијом шек само „у начелу“ слаже! Због тога чланови „Југословенског Одбора“ у том мемоару и кажу, да су они „ош у мају, 1915. г. израдили споменицу, која садржи програм о будућности југословенских земаља иза рата“ и наводе како је тај њихов програм („ујединење свију на-

родних удова у једну независну државу“) „сагласан у начелу

а) „југословенски Одбор“ био је једно „самозвано тело, ни по кому постављено, без мандата и бев власти“. (Ф. Поточњак, „Рапалски Уговор“ стр. 13—14).

Србија и Југословени