Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

34

са гледиштем Краљевине Србије“, т. ј. само у толико у колико је и „Скупштина у Нишу, резолуцијом од 7-ХИ-1914, г., прогласила, да Србија води рат, који јој је био наметнут од Аустро-Угарске, у циљу да ослободи и уједини све крајеве, обитаване од Хрвата, Срба и Словенаца у Аустро-Угарској“.)

„Југословенски Одбор“ се, дакле, слаже са гледиштем Краљевине Србије само у толико, што Србији признаје дуж носш да води рат и да просипа драгоцену крв својих слнова ради ослобођења и ујединења не само свих Срба, него и Хрвата и Словенацала) А кад Србија, својим жртвама и уз помоћ својих савезника, изврши ту дужност; кад ослободи све Србе, Хрвате и Словенце, и кад дође на ред сам акт ујединења у једну државу са Србијом, „Југословенски Одбор“ задржава за себе право, да у тој ствари и његова реч буде меродавна, што је значило да „Југословенски Одбор“ има шек да се определи у пштању самог уједињења! Зато се, у поменутом мемоару и наглашивало пред француском владом, да се „Југословенски Одбор“ са гледиштем Краљевине Србије, саглашавао само у начелу. ·

Тако се, као што рекосмо, француској влади скретала пажња на то, да она не заборави водити рачуна но „Југословенском Одбору“, пошто је он „легални представник“ свих Срба, Хрвата и Словенаца у Аустро-Угарској, а и нато да, евентуално, у случају разилажења „Југословенског Одбора“ са гледиштем Србије у питању детаља самог образовања з2једничке државе, — до ујединења са Србијом може и не доћи!

Ето, тај и такав програм смели су чланови „југословенског Одбора“ износити чак и пред наше Савезнике, и покушавати да их обману тврђењима, како је баш шај програм „одобрен“ од целокупне наше емиграције у Америци и како је „усвојен и потврђен“ и од „свих Хрвата, Срба и Словенаца Аустро-Угарске“!

Чланови „Југословенског Одбора“, нису се усуђивали тако говорити пред Савезницима све док Србија није била подлегла надмоћној снази Макензенове војске и мучкоме удару Бугара. У своме првом мемоару, од 6-М-1915. г, они нису ни

[) Ф. Шишић: „Документи“..... стр. 50.

та) „Препоруча се паметно владање и организовање, по готову у широким масама народа, те се не извргавати великим и бескорисним трзавицама, већ да чувате сами себе и народ“ (Из једног писма Д-р Трум-

бићевог, које је у лето 1918. г. циркулисало по Далмацији и које ћемо мало даље у целости донети и оњему говорити). Уосталом, Д-р Трумбић је п у буџетској дебати, у јулу ове 1922. г. тврдио да су Срби,

„српска психа“, способни само за рат и ратовање.