Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

35

издалека наглашавали да се са гледиштем Краљевине Србије слажу само у начелу. Тек кад је Србија била окупирана непријатељском војском, и тек кад се српска влада нашла на Крфу враћају се они својим старим римским плановима и добијају беспримерну кураж да пред Србијиним савезницима, на такав начин, нагласе двојство у вођењу народне политике.

И не само то. Господа из „Југословенског Одбора“, у место, да, после аустро-немачко-бугарске војне окупације Србије, и сами саучествују у преболноме, и ако привременоме губутку земљишта „нашег Пијемонта“, њима је, изгледа, тај губитак био добро дошао, да Србију, поред све њене несреће, и сами придаве, -потурајући јој ратне циљеве које она није имала и одричући јој право и саме државне егзистенције, оно што су јој Савезници стално признавали.

У депеши од 24-11-1916. г., упућеној Престолонаследнику, г. Д-р Трумбић, у име чланова „Југословенског Одбора“, уг ласкаве изразе оданости према српском владалачком Дому, поздравља Престонаследника као „представника југословенске идеје, свете свима нама Србима, Хрватима и Словенцима, који сшварамо југословенски народ“!

Пошто је у машти чланова „Југословенског Одбора“, за случај да се изјалови независна Хрватска, — већ тада постојала идеја о „Југославији“, требало је да постоји и један „југословенски народ“, без кога не може ни бити „Југославије“. А како таквог народа није било, требало га је створити. Горњом депешом импутира се Престолонаследнику као да је и он међу онима, који „стварају југословенски народ“. Али, осим тога што ни Престолонаследник, као ни српска Скупштина, никад није био у идејама да ствара неки нов народ, у место онога који је шу и ради чијег се ослобођења и ујединења Србија и бори, он је добро знао и то, да нема пи једног јединог српског војника, који би, у тренутку кад му је кров над главом био запаљен и пало у ропство оно што му је на свету најмилије, пролио и кап своје крви ради тога, да се окрене од својих вековних традиција и да тек са Крфа отпочне стварати неки нов, „југословенски народ“) Због

]) Било је извесних лица, па и понеких официра, који су 1916. г., и међу српским војницима на солунском фронту, агитовали овом г. Трумбићевом идејом, Али је та агитација пропала, и шо баш иницијативом самих војника. У 1917. г, и после, таквих агитација на солунском фронту више није било.