Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

И у самом Загребу подизали су се гласови против оних страхота, које су Бугари по окупираној Србији чинили. Али су се чланови „Југословенског Одбора“ и њихови агенти

_ оглушавали о те страхоте-и о вапај невиних жртава, који је из Србије и до њихових ушију допирао. Они су и даље наставили агитовати за Бугаре, и ако је бугарска „државна и народна политика“ противна „ослобођењу Срба, Хрвата и Словенаца“. А како су се те агитације тачно поклапале и са жељама аустро-угарских званичних кругова, оне су у очима Срба изазвале пуну и необориму сумњу у исправно држање извесних чланова „југословенског Одбора“.

_ Вреди овде нарочито споменути једну географску карту „будуће снажне Југославије“, у Италији израђену (ако са не варамо), а у лето, 1918. г. поверљиво пуштену у оптицај. Ту се Бугарима давала сва Маћедонија и Источна Србија!

=

Имао је право Франш д' Епре, главни командант солун-= ског фронта, када је приликом свога производства за маршала, овако одговорио на честитку ђенерала Петра Пешића:

„Нама би било најлакше да смо остали мирно у Солуну и да смо, очекујући мир, узнемиравали непријатеља само артиљеријском ватром, па да чекамо, а да се не компромитујемо, да се на западном фронту реши ваша судбина. Какав би у том случају био положај Србије на конференцији у Паризу, да је њена војска остала пасивна, уместо што је ослободила целу своју земљу и што је својим трупама освојила Скадар, Ријеку, Загреб, Суботицу и Темишвар2 ја се надам да ће ваши суграђани разумети ово.““)

Нажалост, ни г. Трумбић, ни они који су с њим, ни данас то неће да разумеју. Они су, и после пробоја солунског фронта, па чак и после ослобођења и уједињења нашег народа, остали у идејама из времена када су веровали да Србије није било више и да није било више ни слободних Срба. А већ какав су положај спремали Србији на Конференцији Мира и г. Грумбић и они наши народни непријатељи, каквих је и међу Савезницима било, само да то није била срп-

тив бугарског шовинизма у Маћедонији“. („ВиПенп Уопеозтахе“ од | УШ —1917). Ипак су, неколико недеља доцније, у августу исте године, после Крфске Декларације, г. г. Марјановић и Д-р Леонтић проповедали улазак Бугара у јужно-словенску заједницу, место да су проповедали борбу против бугарског шовинизма у Маћедонији!

4) „Нови Живот“, књ, М, св. 5. стр. 141. од 1921. г.