Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

57

је 2. марта 1915. г. Министар Сазонов послао цару Николи, који се тада у Москви бавио. Ево како гласи та депеша:

„Француски амбасадор прочитао ми је телеграм Делкасе-а!) У коме овај признаје неумереност захтева Италије у ове три тачке: i

1. стварање муслиманске Албаније с протекторатом Италије показало би се сталним извором унутрашњих нереда и међународних компликација;

2, остварење италијанских претензија на сву далматинску обалу било би противречно са тежњама Савезних држава дати Србима слободан положај на обалама Јадранског Мора; и

„3. неутрализација целе обале нарушила би суверенитет држава, које ће се на обалама овог мора признати“.

Из ове депеше, која, углавном, указује и на садржину уговора, који ће се после неколико недеља са Италијом закључити, види се и то, да у свом питању Русија није директно учествовала у преговорима са Италијом. Бригу о томе она је била оставила својим савезницима, Француској и Енглеској. (Ове су доконале преговоре, и са Италијом, 26. априла 1915. по новом, закључиле у Лондону познати уговор, на који је и Русија ставила свој потпис.

(Севезници, као што рекосмо, увиђаху сву неоправданост талијанских захтева. Ипак су, на крају крајева, морали пристати да задовоље готово све жеље Италије. По Лондонском. Уговору, који је имао неких 16 тачака, Италија је добила право (по чл. 4) да се, према нама, прошири преко Истре чак до Воловске. По чл. 5 добила је далматинску обалу до близу Сплита. Остали део источне обале Јадрана имао је бити неутрализован све до Драча, осим оног дела који је припадао Црној Гори.) Чл. 6. давао је Италији право на „потпун суве-

1) Делкасе је у то доба био француски министар спољни послова.

2) Лондонски „Тајмс“ публикао је у децембру, 1918. једну подужу студију о односима Италије према „Југославији“. Према париском „Ге Тетр5“ — у (бр. од 21-Х1-1918) доносимо из те студије ово што следује:

_ „Може се претпоставити да ће Југословени, у свом квалитету нове нације коју стара дипломација није заразила, учинити прве понуде. У почетку, наљућени због италијанске акције, они беху расположени тражити једно екстремно ограничење својих граница на базама строго националним, шшо један победнички народ не би могао усвојити. Некоји од њихових шефова, изгледа, сада су расположени, под резервом да се образује Лига Нација, да прошире предлоге италијанске, који фигурирају у тајном уговору — о предмету парцијалне неутрализације јадранске обале.

Ова неутрализација била би проширена на целу обалу, од Трста до Драча и Југословени би напустили један део предела непоречно словенских који