Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

101

старији 25 год. умри 25 дана пре нас, а међутим можеш спасти толико страдајућег народа од робства, смрти и ватре. Ако ти однесеш писмо везиру у логор, Турци те могу пустити жива; но ако не однесеш кунем ти се богом, да ћеш кроз по сата погинути од мене“. Сад Јаков морао је пристати. Ненадовић да му у руке дугачак процеп, у који углави писмо, пошље свог посланика у турски логор, напоменувши му, да ће Орби из шуме и са брда мотрити за њиме. Старац изађе у поље, па приближујући се логору, три пута је падао на кољена, опет устајао и ишао даље. Писмо је било предато везиру, и наскоро затим грабљења и насиља за време се умање; Ненадовић пак пређе у Аустрију.

Но међутим Турци и сами ступе у преговоре с Милошем Обреновићем, обећавајући му, ако им се покори и поможе утишати неред у народу, да ће га оставити да буде такав кнез и господин, какав је био и код Карађорђа. Милош прими учињени му предлог од Турака п у селу Такову положи своје оружије пред ноге Дели-балше, кога је био послао велики везир. Од Милоша узели су тада само сабљу, а остало оружије даду му натраг, а признаду га кнезом рудничког округа. Велики везир позове Милоша у Београд и овди га утврди у новом звању. Постављен буде и нови паша за Србију — Сулеман из Херцеговине, који је се више пута тукао противу Срба у пређашње време. Он прими Милоша ласкаво и обративши се околостојећим рече: „ово је мој избрани син и љубазни баш-кнез; погледајте, како је миран и скроман сад, а догађало се да сам ја више пута бегао од њега; ту скоро под Равњом расекао ми је руку. Погледај на њу, мој љубазни сине, како си ме ујеор“ — „Ја ћу је позлатити“, одговори досетљиви Милош. После овога састанка паша постави Милоша главним кнезом, рудничког, пожешког и крагујевачког округа; поклони му два пиштоља и арапског хата. На Милоша се угледају и друге војводе: они почну долазити паши, које је постављао за кнезове по равним окрузима. Но по свима градовима, шанчевима и по најмањим варошицама намештена је била турска војска. да овом војском дођу и пређашње спахије и Турци, који су живили у Србији до устанка. Свуда се појаве муселими, ради расправљања послова. Они су враћали Турцима пуним рукама призната и непризната пређашња њихова, имања. На Србе био је ударен велики данак, који су сами Турци купили, а народ су једнако терали на кулук, на оправке градова. Одређени буду нарочити сердари, да покупе од народа оружије. Нико није се смео усудити носито накит јер су га одма Турци отимали, и сама жена Милошева, носила је просте сељачке хаљине. ("")