Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

100

Шта више он усце саставити у Ужицу нешто мадо војске, јер Турци још нису били продрли у јужне крајеве Србије; но чим су се они појавили око Ужица, војска се Милошева разбегне. Ништа мање Милош је остао сада један једини вођ свога народа. (55)

Живот Србије поделио се на две гране, чија је судба бпла гора, не зна се. Шрвих дана, кад се разбегла српска војска, Турци подпуно заузму све крајеве савске п дунавске и похптају заузети п све скеле п чамце, на којпма би се могли Срби превести у Аустрију. Срби кришом провлачили су се кроз гомиле наоружаних Турака, који су обилазили обале; други 'опет прелазили су на северној страни, али народна маса остала је у својој земљи, кријући се где је ко могао. Горски кршеви, пећине, густе шуме биле су пуне народа. (Особито су страдали становници равни од Београда до Мораве. Ту је било теже сакрити се, п Турци нејаку децу ни старце нису штедили. Села су остала пуста, а куће, које су се находиле поред пута Турци су палили. Свуда су се виђади високи млазови дима, који су се дизали над пожарима п одлазећи под небеса сливаху се у густе облаке у сред ведрог дана. Дуж обала Дунавап Саве орио се пуцањ пушака, којима су се дозивале поједине чете турске. „На кога год Србина погледа, говори у својим мемоарима, прота Ненадовић, који беше још остао неколико дана на јужној страни Саве, чини ти се као да њега гађају у срце пли као да он сам гори на ватри. У оваком несрећном стању премишљали смо, шта да радимо: небо високо, земља тврда, а од Аустрије Турци затворали воду; побећи нема се куд, а и бранити се не можемо.

Но после кратког премишљања као чисто иза сна пренувши се, помислим: еда ли се пе може чиме год помоћи себи и своме народу Од свију мисли ова ми се учинила најмогућнија п најважнија: молити највеће непријатеље, самеТурке; пз два зла бирати мање,“ (0 том намером Ненадовић приближи се турским четама и нађе на брду Вучаку 80 Срба; па овде углаве да доведу старца Јакова из Паљува. Кад су га довелл Ненадовић почне наваљивати на њега да однесе писмо босанском везиру. У томе писму Ненадовић је молио у име народа „да везир прекрати насиља над људима и не разорава краја, јер ће се иначе сав народ разбећи“; „какву ће корист имати од пусте земље цар Шта ће опну Србији, кад сви Срби изгину или се разбегну Народ се предаје своме цару и жели само мира и покоја“. Старац Јаков није се ћео примити да носи писмо говорећи, да ће га убити Турци, н кад га никакве молбе нису могле склопити на то, онда Ненадовић каже му у очи: „Јакове ти сп овди од свију нас, најмање,