Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

108

добије од српског вожда по трећи пут један исти одговор, да он жели живити у Русији. После тога Карађорђа спроведе под стражом у Голубинце, заједно с Младеном Миловановићем, Јаковом Ненадовићем, Симом Марковићем и Луком Лазаревићем, где су провели целу недељу, а од туда 20 Октобра преведу их у Петроварадински град; војводе: Вула Илића, Вуицу Вулићевића, Јанка Поповића и Јована Стефановића, држали су у арадском граду. „Друге су стављали под стражу тамо, где се ко налазио. Карађорђева секретара, Јанићија, Димптријевића бацили су у варадинску тамницу.

Аустријске власти нису боље поступале ни с другим Србима. Чим би се онц појавили на обали аустријској, одма су им одузимали оружије, неостављајући им ни украсе, што је ишло уз оружије. Оружије ово делили су међусобом погранични начелпици. Котроманац морали су одлежавати Орби у простим лађама поред обале савске; но како је било време кишно, лађе су се ове напуњавале воде, тако да су људи стајали до кољена у води, а жене држале на рукама своју децу да се не подаве. Негледајући на то нису хтели пуштати наред на обалу из ових лађа; млого је људи и жена, а јошт више деце помрло од ладноће; но и мртво тело нису дали саранити, докле за свако нису наплатили по 6 Форината. По издржању котроманца, Орбима су дозвољавали насељавати се, али само подаље од границе: а млоги немајући станишта, станили су се на сред равни. Ове ово принудило је већи део Срба да се врати натраг под турску власт, али су им Аустријанци иу томе сметали.

Међутим Карађорђе и друге војводе пошљу, 10. Децембра, архимандрита Филиповића у главни руски логор, који је онда био на Рајни, с молбом да се преселе у Русију. 22. Децембра би објављено српским војводима, да ће их преместити у Штајерску. Тада Карађорђе по савету Недобе, пошље 3. Јануара, 1814 године новог посланика у руски логор, Максима Јакшића, с молбом, онаком какву је и шре био писао. 7. Јануара Карађорђа и његовог старијег сина, Алексија пошљу Аустријанци у Грац под стражом, која је имала пуне пушке; до стигну 22. истог месеца; Младена Миловановића преведу у Брук на Мури; Јакова Ненадовића у Дили, Симу Марковића у Морбург, Луку Лазаревића у Јуденбург, секретара, Јанићија Димитријевића у Петаву; Павла Матејића у Леобен; митрополита, Леонттја, у Целовац (Клагенфурт), а остале у друге вароши. Губернатор Штајерске, кнез Хохенцолерн, више је пута шиљао Карађорђу свога ађутанта, с понудом, да се подпише на верност дому аустриском, и да остане да живи у Аустрији, а за награду добиће „титулу“ кнеза,