Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

104

у случају, ако Аустријанци освоје Орбију, Босну п Херцеговину, њега ће поставити за владаоца тих земаља под покровитељством Аустрије. Али Карађорђе је увек одговарао, да неће. На последку Хохенцолерн позове Карђаорђа својој кући, па између млогих других разтовора, упита га: каквом је цару веранг Карађорђе, показавши руком на руски орден, одговори: „чи знак на себи носим, томе и верујем, п остаћу тврд у томе докле год будем жив, а ако небих био веран њему, онда ни другоме веран бити не могу“. Хохенцолерн је је говорио Карађорђу: кошуља је ближе телу, него горња аљина, а Аустрија је ближе Србији, него ли Русија, пи Руси неће никада влаДати над Србијом.“ Карађорђе није мењао свога одговора, које кад виде Хохенцолерн љутпто му рекне „Бајаћеш се!“ п од тог времена вазда је према њему био ладан (85.) У том времену већ су савезници осводли били Париз, и у Бечу се отворио био конгрес; европски влг даоци и њихови дипломати решавали су велико питање, како да умире народе. Овом конгресу обрате сеп Србп: с једне стране бивше српске војводе молиле су Александра [. да их заштити, а с друге стране Милош Обреновић п нови кнезови Србије, подпавши изнова под турски јарам, пошљу у Беч свог омиљеног посланика, нашег старог познаника проту Матија Ненадовића; њему су били дали обшпрно пуномоћије и молбу, да европски владаоци раде код Порте, да она опрости српскоме народу, и већ мплостивије с њиме управља. Лакше је било уважити молбе бежавших војвода; за њих се заузме код двора аустриског цар Александар 1, и још у месецу Марту гроф Несељрода извести Карађорђа да му је ваклењен руски господар. Јунија мес. добије писмени извештај од Максима Јакшића, који му то псто јавља. Јула месеца, аустриска влада морала је одлустити у Русају Србе, које је била задржала. Руски посланце код бечког двора гроф Штакељберг пошље Карађорђу и његовим друговима руске пасоше; а у месецу Августу и новце за путни трошак. 17 Септембра Карађорђе и његови пређашњи другови и млоги прости Срби, који се нису смели вратити у отачаство крену се на пут, „оставивши све своје имање у рукама немачке власти“, а 26. Октомбра стигну у Хотин, где добију од руског цара пристојно издржање. Млого је тужну поруку дао бло српски народ Матију Ненадовићу ; писмо управљено на Матију Ненадовића, подписао је био Милош пи јошт десет војвода, кадетана и кнезова, у Топчидеру 8. Августа, 1814 год.;“) а пуномоћије су под-

к

%) Ово је писмо упућено било на Проту Ненадовића и Цетра Молера; а не на самот Ненадовића; види 219 стр. мемоари. Превод.