Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

115

значило вод Турака; а врло су често а по некад веома жестоко шибали женскиње; како мушкињама, тако и женскињама надевалл су на главу торбе с пепелом, којл се увлачио у нос, у уста, у уши и грдно им лица ружно; неке су привезивали за ноге п руке дрвећу п метали им на груди камење; једнога су Србина из Грблца привезали за гредицу и пекли код ватре, као на ражњу, да им преда оружје, за које су чули били, да у њега има. Многи су умирали на таким мукама. У броју осталих убију и Станоја Главаша, који је сам 1818 год. положио Турцима оружије, па је после био назначен за сердара овр. смедеревског, с правом да носи оружије; оп им је помогао да стишају буну Хаџи-Проданову. Кад Милош види где толика његова браћа гину, поплаши се и за свој живот. Кад је глава Станоја Главаша била донешена у Београд, један пашин гаваз, рекне Милошу; „Кнеже! Јеси ли видео Главашеву главуг Сад је на тебе ред.“ Милош му одговори: „Вала ја сам моју главу још одавно бацио у торбу, и сад већ туђу носим.“ Колико год је пута Милош молио пашу, да га пусти из Београда, никако га није хтео пустити. Милош почне подозревати зле пашине намере противу свога живота, па се реши овако или онако да се избави од опасности. Хитрином постигне своју намеру и још избави 60 Срба који су били запали у ропство. Он каже паши, да ће да одкупи ове несрећнике и предложи му за њих 100 кеса новада. И сврх овог јошт 8 кеса за снаху новопазарског војводе Димитрија Кујунџића. Куловину ову Милош учини с писменом погодбом, да исплати новце онда, кад их скупи. Одкупљено робље Милош испратл из Београда. Турци пак нису пуштали самога Милоша, да покупи новце. Тад он пошље свога секретара Димитрија у Земун, где овај узајми за Милоша 200 дуката. Сада Милош понуди 150 дуката Ћаја-паши, да му дозволи да оде у Аустрију, и да прода неколико стотипа волова, те да исплати дуг паши. Премда је Ћаја-паша говорио Милошу, да може Боји други отићи и продати волове, Милош ипак умео је ствар тако представити, да је потребно да он иде с Димитријем, да паша пристане. Добивши допуштење, Милош и секретар његов други дан рано у јутру полете из Београда. Но они не одоше у Аустрију, већ тамо, где је била сакривена породица Мплошева.

То је прилично велика долина у средини кланаца високе планине рудничке; тамо је била кућа у заграђеном вотњаку, овди осим породице Милошеве, беху сакривене старешине, помешане у Хали-Проданову буну: Мутап, Симо Паштрмац, Благоје из Кнића и неколико других Срба. Кријући се овде, у исто су доба надгледали кућу Милошеву: дању су крчили луг п садили шљиве; а ноћу ишли по окол-

8»