Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

114

паша повеже и одведе у Београд, где их баци у кулу. Од ове несреће избавио се само син војводе Лукића: његова мати, желећи сачувати свог јединца сина, доведе паши своју ћер, која је била на удају, па му је понуди говорећи: „ево ти моја ћер, узми је и води, само ми пусти сина“. Паша испуни молбу матере. Но у Београду његова робиња, договори се са ћерком левачког војводе Стевана Јаковљевића, с једним потурченим попом п другим заробљеницима п побегне, из Београда у Аустрију. Хаџи-Продан са браћом такође успе побећи преко Дунава. Сад је Милош могао мислити да је избавио Србију од неизбежног крвопролића, готово без сваке жртве од стране Срба. Но на скоро дозна, да заробљене хоће да каштигују. Тада он почне молити пашу да бар ослободи оних пет старешина, који су се предали на веру Милошеву, у броју тих људи био је и Вучић, који је доцније постао највећи противник Милоша и његових синова. Сулеман-Паша испуни молбу Мплошеву. Али остале заробљенике, казни на св. Саву српског просветитеља: 115 људи било је посечено на четири градске капије; трнавског пгумана заједно са 86 заробљеника мету на коље поред бедема, дуж аустриске обале и спроћу Земуна, у коме је седио погранични ђенерал. Овај т. ј. ђенерал било је изван себе од јарости вбог пашиног варварства: аустриски Срби пренеражени судбином своје браће узбуне се и окруже стан свога начелника. Ђенерал нашше писмо Сулеман-паши, у коме му каже, да се он доста осветио Србима ва њихову буну, и да нема узрока да вређа хришћанску државу, градећи такву параду пред њеним очима; п ако одма не уклони с бедема, окренутих Аустрији, овако ужасан призор, ђенерал ће сам Доћи и скинути те мученике. Сулеман није чекао да му се повтори ова претња пренесе овај ужас на другу страну града. (7)

Устанак Хаџи-Продана пмао је три значајне посљедице: једно устанак покаже Турцима, да није одузето сво оружје од Срба, п да је необходно нугкно прпбећи строгим мерама, да се оружје одузме; друго овај устанак покаже народу, да је одсада Милош Обреновић главни и једини вожд његов, с којим су Турци готови ступати у преговоре; на последку Милош је видео по овоме устанку, да народ нерадо подноси турски јарам и да је вазда спреман устати на оружје, а Сулеману паши пак не треба веровати, јер он не држи задату веру. Међутим Турци стану тражити по свој Србији оружје, које је народ посакрпвао. Кад Турци обичним срествима, нису могли постићи своју намеру онџ су онда прпбегавали насиљу. Да би се могло пронаћи место гди је оружје било сакривено, најобичније средство било је ударити човеку од 100 до 200 батина; изубијати и осакатшти човека, није ништа