Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

117

највише одликовали у боју противу Турака, па после дугога премишљања и већања, отиде у вајат, те се обуче у своје војводске хаљине и припаше сребрно оружје, пзађе, носећи у рукама војводски барјак, који преда Сими Паштрмцу п рекне: „Ево мене, а ето вам рата с Турцима.“ У свима, који су овди били запгра срце од радости, код Милоша овако виде, и више му се обрадују, него озебао сунцу. Барјак побију пред кућом Милошевом, око кога се са свих страна почеше прикупљати оружани јунаци. У то време, кад су јунаци играли у колу около барјака и певали песме у место свирала, Милош је седио у соби с писаром и расписивао писма на све стране, да устају на оружје п да бију Турке; но народ и сам скочи: свуда изнесе сакривено оружје и саставе се чете војничке.

Кад Сулеман-паша чује, да се народ дигао на оружје, он пошље једног бимбашу с неколико стотина Турака и Срба, придодавши му обор кнеза београдског, округа Аксентија. Сулеман-паша надао се, да ће кнезу Аксентију изаћи за руком, да утиша ову буну, као што је угушио Милош Хаџи-Проданову. Милош срете у Рудавцима (на граници окр. београдског и крагујевачког) Турке, који су противу њега послати; Турци, пошто се сударе с Милошем ушанче се овди. Милош остави овди Милутина Гарашанина, да мотри на Турке, а он на Васкрс дође у монастир Моравце, постојећи на граници: руднич. ваљев. и београдског округа. И ту му изађе за руком да охрабри народ, који страдаше од зулума и ту се стадоше прибирати нове чете оружаних људи, за тим похита у Чачак, где су његов брат Јован и Мутап били опколили Турке, који су се наскоро ушанчали малим шанцем око џамије. Кад Милош овди дође, дозна, да су Турци ухватили у Остружници његовог брата Јеврема, који је терао волове у Аустрију, па му отели новце и волове, а њега одвели у Београд; а осим тога стигне му глас, да је Ћаја-паша изишао из Београда с 12.000 војске, продро на Рудавцима, па иде Чачку. Сад Милош заповеди Јовану Обреновићу и Лазару Мутапу, да гледају ма како, да похватају опкољене у Чачку Турке, а он се врати да пази за Ћаја-пашом.

Међутим 'Ћаја-паша, харао је, палио села око пута и убијао Србе, које је путем наилазио. Народ се поплаши, и неколико старих кметова, стану наговарати народ, да је боље предати се Турцима, те спасти тако своје породице, куће пи имања, него да их Турци одведу у ропство, и сасвим упропасте. Многи Орби, који су били с Милошем , оставе га и разбегну се у своја села. Милош се на једанпут окрете у очајном положају: најотважнији људи предлагали су последње сретство, да побију своје жене и децу, да се тако не боје