Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

118

зудума турског за њих, па онда без страха и брпге, да се бију с Турцима. Милошева жена Љубица, млада п лепа, видећи свога мужа, да је у очајању, с подсмехом упита Милоша, п Србе, којп су јоџ с њиме остали: 0, зар сте већ ослободили земљу од Турака“ А кад јој Милош УИсприча шта је п како је, Љубица га стане прекоревати: „куд бегатер говорила је она, зар није боље умрети на бојном пољур Идште противу Турака: народ ће се охрабршти кад види вас, да се бијете, п они којп су побегли вратиће се, пошто посакривају своје породице у збегове; правда је с нама н света Богородица неће нас оставити.“ За тим окрене се Милошу п дода: „Ти се може бити, бојиш да ми живи не паднемо Турцима у рукер Ја заклињем нашег верног слугу Марка Штитарца да нас поубија у опасном часу: мене, моје ћери, снаху п свеврву.“ Штитарац је био један од оних људи, који су слепо верни ономе, коме још од детињства служе и којп не разбпрају много о ономе, што им се заповедл. Он даде реч, да ће поубијати све женскиње, чим види, да се Турци приближују. После речи Љубичиних Милош п његово друштво размисде се, п реше да пду сами на Турке, да сви изгину бијући се. Но на срећу баш у то време стиже им Јован Добрача с 500 добро наоружаних Гружана и Милић Дринчић с 200 Црногорада, који су продрли кроз рудничке планине. Страх и очајање, сад се окрене на радост и наду. Милош са свом овом четом похшта Чачку, куда је већ стигао Ћаја-паша. Турци беху на десној обали Мораве, а Милош се заустави на левој, п стаке градити шанац на Љубићу, куда беху узмавли Срби, који су пре тога опсели Чачак. Сутра дан Турци ударе на чете, које се беху прикупиле око Милоша; но Срби их узбију. Док су се Турци били с Милошем, оставе турски логор десет старих кметова који су помагали пати да умири народ. Ове кметове повата Милошева стража п доведе своме војводи на Љубић, где их Срби као изданце народа одмах потуку. Међу тим су Турци непрестано прелазили преко Мораве и нападали на Србе; но Срби се нису дали потиснути и одбијаху Турке. Овако држање Срба охрабри устанике, те се после неколико дана придруже још нове наоружане чете Милошу. У то време дође гдас, да од Ваљева пде помоћ Ћаја-паши, и да је из Београда изашло неколико стотина Турака, већином спахија, па се наместили у Палежу. Мидош преда управу над Љубићким станом свом брату Јовану Обреновићу, Милића Дринчића пошље пред ваљевске Турке, а сам оде на Палеж. Милић одмах разбије ваљевске Турке и врати се на Љубић. Милош пошто је неколико дана узалуд држао опкољен Палеж, употреби мајсторију, обичну код Срба при

=