Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

138

други. У мирно време он је често орао и копао, жњео и косио, или секао дрва у шуми. У јелу и пићу био је умерен и радо је носио народно одело. Но при суђењу био је жесток и неумолим. У питањима унутрашње управе лако се поводно за старешинама, који су мање од њега одважни, но који су били лукавији, п више се бринули о својим личним интересима; у политичким тштањима слабо је разумевао, ту се поводно за свачијим разлозима, с тога је био у својим политичким намерама не решљив. Био је сујеверан као и други у оно доба, п једном је у селу абарима заповедио те су многе женске поскакале у воду, да би дознао која је међу њима вештица, Он је имао од природе јак, ватрен и страстан карактер, али је при свем том, у опхођењу са женскињама био суров, и слабо је за њих марио. Највише је имала на њега, утицаја Мара из Бруснице, која га је пратила свуда у рату; она се одевала у мушке хаљине, носила његов барјак и звала се Маријаном. То је био тип суровог војника, који је одрастао у сред хајдучког живота и однегован у друштву аустријских самовољника. У битки није му било пара, а у грађансвом животу он је често био оруђе других. (755)

Сасвим противположном типу и карактеру људи, припадао је Милош. Он је био средњег раста, но прилично шишкав. Имао је бело лице и био је Физички полењ, али умно не уморан. Свако предузеће, свако стање, свако изненадно питање, он је расматрао са сваке стране. Он је више слушао ум, него срце; радио по дужем равмишљавању, а не по минутном упечатку; никад се није бацао у опасност, осим крајње нужде. О људма, који су имали власт у својим рукама, умео се увек наћи и био је вешт у понашању према њима. Што је Карађорђе тежио да постигне силом, то је Милош постизавао вештином. Он није био ћутадица, већ на против волео је разговор и шалу. Путници који су походили његов двор у време кад је он највећу власт пмао над српским народом, хвале његов пријатни ум, његову практичност и вештину познавати људе. У време ручка водио се код Милоша обично занимљив разговор; ту се претресала, не само дела Србије и Турске, него се још чиниле оштроумне и верне приметбе о политици Аустрије, Русије п других држава. Милош је волео да кад што покаже спољну сјајност, јер је знао да то има утицаја на. народ; он је брижљиво прикупљао богатства, јер је знао да то даје силу и значај човеку у друштву. Из његове околине ретко се ко могао похвалити да има утицаја на њега п да је задобио његово поверење. Он је много самосталније мислио и радио, него Карађорђе и није водео ни с ким да деди власт. Непријатељима није